ZARADA 2.000 EVRA MESEČNO, A RADI SE 15 MINUTA DNEVNO?! Da, moguće je! Ovaj posao je sve traženiji u Srbiji, a nije potrebna ni škola

Oglas za posao čobanina uz platu od 1.000 evra zapanjio je Srbiju, a kada smo videli i da vodoinstalater, zvanično, može da zaradi 2.000 evra, mnogi su ostali u šoku. Zašto su ovakvi poslovi toliko plaćeni, i da li smo "grešili" završavajući fakultet umesto da učimo zanat, objasnili su stručnjaci Andrija Brkić i Miloš Turinski.

Da li je posao čobanina zaista plaćen 1.000 evra? I zašto je tako? I kako to da su u Srbiji trenutno traženiji ljudi sa srednjom stručnom spremom ili zanatom, nego fakultetom?

- To je realnost, za posao pastira plata je delovala visoko i sam oglas je imao dovoljno prijava. Plata vodoinstalatera deluje nama visoko, ali ako oni rade sami za sebe zarade toliko i za mnogo manje nego mesec dana. Ne isplati im se da rade za nekoga, već za same sebe. Ne moraju da čekaju mesec dana da bi zaradili 2.000 evra - rekao je Turinski u emisiji na Tv Prva.

Navodno je jedan vodoinstalater samo tri minuta radio na WC šolji i za to uzeo 8.000 dinara. Turinski navodi da je to sasvim logična računica.

- Zamislite da uradi samo pet takvih poslova dnevno, i tako pet dana u nedelji", rekao je on i zaista, izašao bi na cifru od 200.000 dinara. A radio bi 15 minuta dnevno... Ako dodamo i još neki "poslić" sa strane, cifra od 2.000 evra je dostižna i to za vrlo kratko radno vreme.

Foto: printscreen tv prva

- U svim profesijama nam trenutno fale ljudi, mi to gledamo tako da pokrenemo inicijative prema Ministarstvu obrazovanja, jer ono mora da bude uključeno. Da planiramo, a ne da čekamo problem. Moramo da razmišljamo unapred da bismo rešili problem - rekao je Brkić.

Lekar zaradi 1.000 do 1.500, sa sve dežurstvima, kovid bolnicama... Zašto onda neko ne ode na zanat, umesto da "juri" najvišu stručnu spremu? Ako uzmemo u obzir i odgovornost koju lekar oseća prema ljudskom zdravlju i životu, a vodoinstalater brine samo da li je gumica na česmi dobro zavrnuta, zaista deluje zbunjujuće.

- Jedno vreme je bio trend da svako ko završava školu odmah razmišlja o fakultetu, i slušali smo kako nam fakultet otvara vrata da se odmah zaposlimo. Ali mi sada sa zanatlijama imamo problem. Nisu to samo stari zanati, već i, recimo, građevina. Nemamo tesare... Ovakvo pitanje zahteva višedecenijsko planiranje, a moguće je da nismo možda imali pravu organizaciju po pitanju toga šta ćemo kada taj fakultet završim - rekao je Brkić, a s njim se složio Turinski.

Foto: printscreen tv prva

- Mi učimo da moramo na fakultet, a sistem ne radi baš tako. Mi šest godina unazad imamo deficit, više se traže po oglasima ljudi sa srednjom stručnom spremom, nego sa visokom. To je 60-40 odsto u korist srednje škole ili zanata, naspram završenog fakulteta. Čim nedostaju neki radnici, povećava se cena na tržištu rada - rekao je on.

Turinski je kazao i da za takva zanimanja sada uvozimo radnike, jer Srbi nisu zainteresovani. Pa više nije retkost u Srbiji da kurir ili dostavljač bude iz Uzbekistana, Turci ili Kinezi rade na građevini, a na proizvodnim pozicijama su radnici sa Šri Lanke.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.