JEDNO "DA" SPASILO ČAK ČETIRI ŽIVOTA! Mnogi i dalje zbog predrasuda dobijaju da doniraju organe moždano mrtvih

Strah od crnog tržišta, ali i verska ubeđenja, sprečavaju porodice onih koji su moždano mrtvi da budu donori.

Jedno "da" spaslo je četiri života. U kasnim popodnevnim satima dve zdravstvene ustanove - Klinički centar Srbije i Vojnomedicinska akademija digle su se na noge kada im je javljeno da je dobijen pristanak za doniranje organa od porodice pacijenta koji je doživeo moždanu smrt. Zahvaljujući toj saglasnosti urađene su transplantacije srca, jetre i bubrega.

Dvadesettrogodišnji Petar oporavlja se na VMA i dve nedelje nakon transplantacije jetre trebalo bi da ode kući. Malo dalje, u Kliničkom centru Srbije, oporavlja se 56-godišnji Zoran kome je iste noći urađena transplantacija srca.

- Moje stanje je bilo veoma kritično i nije se znalo da li ću preživeti, zato što je bio potreban donor hitno. Veoma sam zahvalan porodici koja je rekla "da" - kaže Petar.

Zoran navodi da ne zna šta bi rekao osim da je zahvalan porodici donora, i celoj ekipi koja je radila celu noć.

Međutim, svest građana o značaju doniranja organa i dalje je na veoma niskom nivou, a brojne predrasude ih sprečavaju da daju saglasnost kada se desi da neko od članova njihove porodice doživi moždanu smrt. Prema rečima naših sagovornika, plaše se da je reč o švercu, a mnogo je i onih koji za to navode verske razloge.

Foto: pixabay

Niz predrasuda

Mladen Todić (43), predsednik Udruženja "Zajedno za novi život" iz Požarevca, kojem je pre šest godina saglasnost porodice donora spasla život, za Informer navodi da se svačega naslušao.

- Neki čak pominju i "Žutu kuću", povezuju transplantaciju organa sa trgovinom beba... Kažu da ako zaveštaju organe, postoji šansa da ih ubije neko. Ima i onih koji su uvereni, ako se odluče na ovaj korak, da im neće biti pružena medicinska pomoć ukoliko teško obole... Međutim, takve stvari su nemoguće. U samo jednoj proceduri transplantacije angažovano je na desetine medicinskih radnika. Ima i onih koji se pozivaju na verske razloge. Oni govore da se na taj način skrnavi telo, koje je Božje delo - navodi naš sagovornik.

Iako se crkva u Srbiji nije zvanično oglasila o tom pitanju, on ističe da sveštenici sa kojima je razgovarao o ovoj temi nisu imali ništa protiv zaveštanja organa.

- Čak su nam govorili da je u pitanju bogougodan čin. Ono što je zanimljivo jeste da je papa Jovan Pavle II svojevremeno izjavio: "Greh je pokopati sve što životu može pomoći". Upravo ta rečenica je izazvala pravi bum u mnogim katoličkim zemljama, kao što su Italija, Španija i Hrvatska. Oni su tada pokrenuli kampanju transplantacije organa i sada je ona deo njihove kulture. Tamo je sramota ako odbijete da donirate organe - navodi Todić.

Foto: VMA

Vladika donor

Teolog i prvi poverenik manastira Hilandar Miloš Stojković za Informer navodi da zaveštanje i transplantacija organa nisu u suprotnosti s kanonima hrišćanstva.

- Funkcija tela prestaje smrću, a duša večno živi. Telo je stvoreno za ovozemaljski svet i nema ničega spornog u tome da neko drugome da svoj organ. U Hrišćanstvu je život najsvetija stvar i ako organ može da produži nečiji život, onda u tome gestu ne može biti ničega lošeg. Koliko mi je poznato, i mnogi episkopi u Grčkoj i Rumuniji su zaveštali svoje organe, a bilo je i primera kod nas - kaže Stojković.

Podsećanja radi, i blaženopočivši vladika šabački Lavrentije je 2011. godine u Loznici zaveštao svoje organe. On je tom prilikom rekao da je medicina svojim napretkom omogućila transplantaciju organa i onaj ko nema i ne može ničim drugim da pomogne svojim bližnjim - može bar time.