U Srbiji oko 2.000 ljudi ima tešku astmu - Evo šta su pokazala Istraživanja

U Srbiji oko 2.000 ljudi ima tešku astmu, a prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, ta hronična bolest pogađa oko 10% populacije u Srbiji, a i u porastu je, rečeno je na panelu “Nova saznanja i pristupi u lečenju astme “.

Institut za istraživanje i razvoj dobrih praksi „Well-being international“ je uz podršku Ministarstva zdravlja i u saradnji sa Klinikom za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Institutom za plućne bolesti Vojvodine i Udruženja pacijenata obolelih od teške astme organizovao panel sa ciljen da se, kako su rekli, podigne nivo svesti u društvu o značaju mera prevencije, pravovremenog dijagnostikovanja i adekvatnog tretiranja ove bolesti.

Astma u Srbiji u porastu

Astma je u Srbiji u porastu, a prema istraživanjima, 60% obolelih je neadekvatno lečeno ili uopšte nije lečeno, te tako predstavlja peti najčešći uzrok bolovanja i drugi najčešći uzrok invalidnosti među decom.

Astma je vodeći uzrok hronične bolesti u detinjstvu, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 339 miliona ljudi širom sveta boluje od astme, rečeno je na skupu, uz napomenu da prema Evropskom respiratornom društvu, astma je najčešća hronična bolest u Evropi, koja pogađa oko 30 miliona ljudi.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Vesna Turkulov i pomoćnik ministra zdravlja za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu dr Jelena Janković istakle su na skupu da resorno ministarstvo podržava inicijativu Udruženja pacijenata obolelih od astme u izradi vodiča za rano otkrivanje te bolesti i da je cilj lečenje u skladu sa savremenim pristupom.

Foto: printscreen

- Podržavamo i slušamo pacijente, a i predlažemo i razne edukacije lekara, naš prioritet je jačanje primarne zdravstvene zaštite i unapredjenje postojećih programa u vezi sa lečenjem astme - rekla je Janković.

Podizanje nivoa svesti o ovoj bolesti, prepoznavanje faktora rizika koji dovode do astme, njeno rano prepoznavanje su, prema rečima državnog sekretara, od ključnog značaja za adekvatno i uspešno lečenje pacijenata.

- Takav pristup, dugoročno gledano, donosi i velike ekonomske uštede za državu. Jedan od prioriteta Ministarstva zdravlja u ovom i u narednom pediodu je jačanje primarne zdravstvene zaštite koja ima veliku ulogu u ranom prepoznavanju astme i upućivanju pacijenata u dalje tokove lečenja - takođe je naglasila Turkulov.

Direktor klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Mihailo Stjepanović je govorio o problemu nekorišćenja redovne terapije pacijenata koji boluju od astme, kao i o lošoj kontroli terapije i apelovao na pacijente koji boluju od astme da se pridržavaju redovnog uzimanja terapije kako bi astmu držali pod kontrolom.

Foto: printscreen

- U Klinici za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije oko 90 pacijenata trenutno prima biološku terapiju i ona daje ozbiljne rezultate. Apelujemo na pacijente da se ponašaju u skladu sa savetima pulmologa i svojih lekara i da u periodu alergija uzimaju i antihistaminike - rekao je Stjepanović za Tanjug.

U toku je pisanje Vodiča dobre kliničke prakse za lečenje astme, a predsednik Radne grupe za izradu nacionalnog vodiča dr Sanja Hromiš posebno je naglasila probleme sa kojima se suočava oko 2.000 pacijenata u Srbiji koji imaju tešku astmu.

Foto: printscreen

- Tu jako veliki značaj ima biološka terapija, a cilj Vodiča jeste da doprinese da tretman pacijenata koji se leče u Srbiji od te bolesti bude mnogo bolji, da se bolest na vreme prepozna i u skladu sa time postupa - istakla je Hromiš.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.