NAJVEĆE ČUDO NA OSTROGU - BOMBA JE PALA, ALI NIJE EKSPLODIRALA! Stručnjaci ostali u šoku: Bila je potpuno ispravna!

Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta. U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.

Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Odatle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio i započeo život podvižnika. Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine u svojoj keliji.

Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje. Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.

U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostrog, jedna granata iz brdskog topa nemačkog udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog krsta, ali nije eksplodirala. Granata se od pada razbila na dva dela. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna. Očigledno je da Svetitelj to nije dopustio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.

 

 

Istorija i predanje manastira Ostrog

Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića javljao se često u snu. Jedne noći rekao mu je da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. Tako je i uradio, a telo Svetog Vasilija našli su očuvano i mirisalo je na bosiljak.

Bio je smatran za svetitelja i još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti sve više vernika dolazilo je po utehu i spas. Sada na Ostrog dolaze i ljudi drugih veroispovesti iz raznih krajeva sveta.

Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonenje svetitelju, posebno na paznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju. Ovaj manastir samo tokom leta obiđe oko 300.000 vernika što ga svrstava u najveće pravoslavno svetilište na području cele Evrope.

Foto: REUTERS/Stevo Vasiljevic

U Gornjem manastiru nalaze se dve crkvice. Gornja je posvećena Časnom krstu, a druga (donja) Vavedenju Presvete Bogorodice. Gornju je podigao 1605. godine jeromonah Isaija iz sela Popa kraj Nikšića, s blagoslovom mitropolita Vasilija, a živopisana je 1667. godine. Za donju se ne zna tačno kada je sagrađena. Po jednoj verziji narodnog predanja, podigli su je isposnici koji su tu živeli pre Svetog Vasilija.

Po drugoj verziji, koju je još Vuk Karadžić zabeležio po rečima ostroškog arhimandrita Nikodima Raičevića, crkvu je sagradio mitropolit Vasilije. I ova je crkvica živopisana, verovatno kad i gornja (1667. godine). U njoj počivaju mošti Svetog Vasilija. Mesto na kome se nalazi Donji manastir ranije se zvalo Kosjeradići ili Goseradići. Kad je mitropolit Vasilije kupio ovo i nešto od okolnog zemljišta, on je u blizini te crkve podigao ambar i kuću za mlađe, te od svega toga kasnije postade manastir – Donji manastir Ostrog.

U pojedinim prilika u manastiru se otkriva ruka svetog Vasilija Ostroškog kako je vernici celivali. Pričalo se da grešnicima kojima ne želi da oprosti, sveti Vasilije pomeri ruku da je ne bi poljubili.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Posmatrac

pre 2 godine

Svetitelj nije dopustio.Ovaj zakljucak novinara je za psihijatriju.

0 1 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari