EKSKLUZIVNO: "Sedam dana sam putovao do luke kroz najveći sukob!" Ispovest POSLEDNJEG EVAKUISANOG SRBINA iz ratom zahvaćenog SUDANA

Moja porodica i rodbina su srećni što se sve dobro završilo i što sam se vratio živ i zdrav. Sada mogu mirno da spavaju! Ovako za Informer kaže Filip Lujić (30), medicinski tehničar iz Beograda koji je radio u dečjoj bolnici u mestu Njala kada je u Sudanu počeo rat.

Nakon više od mesec dana čekanja na evakuaciju, zahvaljujući saradnji srpskog konzulata i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, Filip je uspeo da se nađe na listi turske organizacije koja je radila na spasavanju zarobljenih ljudi.

Foto: printscreen

- Evakuacija iz Njala do Port Sudana je trajala sedam dana i bilo je jako naporno jer smo prolazili kroz gradove u kojima su najveći sukobi. Zahvaljujući turskoj ambasadi i njihovim predstavnicima koji su radili evakuaciju, uspeli smo da bezbedno stignemo do Port Sudana. Najveću zahvalnost dugujem našem počasnom konzulu u Sudanu, gospodinu Ahmedu, koji je bio 24 sata na raspolaganju za mene kako bi kordinirao da što bolje prođem evakuaciju. Iz Port Sudana do Kajserija u Turskoj prebacio nas je vojni turski avion. U Turskoj me je sačekao naš konzul iz Ankare i uputio me za Istanbul - navodi Filip i kaže da bez odlične saradnji naše i turske strane njegova evakuacija ne bi bila moguća.

Neredi u Sudanu i dalje traju

Nakon skoro dva meseca otkako traju sukobi u Sudanu, prema izveštajima stranih medija, nema izgleda da će doći do skorašnjeg prekida vatre. Sukobi u Sudanu izbili su 15. aprila 2023. godine između vojske generala Abdela Fataha el Burhana, vođe Sudana još od puča 2021. godine, i njegovog pomoćnika, koji mu je postao suparnik, generala Muhameda Hamdana Dagala, komandanta paravojne grupe Snage za brzu podršku.

Najteži momenti

Prema rečima našeg sagovornika, Njali je grad koji je bio najviše pogođen vatrom i bilo je potrebno da se dobije odobrenje i jedne i druge strane za bezbednu evakuaciju. Ta procedura je bila teška i dugo se čekalo da se obezbede svi uslovi za odlazak iz Sudana.

- Dok sam čekao da se sve to završi, bio sam u svojoj bolnici, na svom radnom mestu, gde sam se osećao sigurno bez obzira na rat. Najteže je bilo kada su počeli da nam šalju ranjene pacijente. Otišao sam u Sudan u dečiju bolnicu da lečim teška oboljenja sa kojima se mi ne susrećemo u Srbiji i nisam očekivao da ću spasavati pacijente ranjene u ratu. Zajedno sa kolegama, internacionalnim i nacionalnim lekarima i medicinskim tehničarima, sve je organizovano i pomogli smo svim pacijentima. Svaki dan sam u kontaktu sa njima i informacije koje dobijam govore da tamo još traju borbe. Koliko će trajati, to ni oni sami ne znaju. Nadam se skorašnjem prekidu vatre i boljem životu naroda u ovoj afričkoj zemlji, koji sada mnogo pati - kaže Filip.

Kako kaže mladi Beograđanin, nije imao prilike ni vremena za suvenire, ali u sećanju nosi jako lepe uspomene na kulturu afričkog naroda, ljudi širokog srca.

- Beskrajno su zahvalni za sve ono što smo radili za njih. Na sve načine su pokušavali da nam olakšaju život u njihovoj zemlji. Iako nemaju mnogo toga, pronalazili su načine da nam ugode i pokažu gostoprimstvo, što je veoma retko danas u Evropi. Najlepše uspomene biće mi moji mali pacijenti, čiji osmesi su mi posle naporne smene davali snage da idem dalje. Normalno je da sam osetio olakšanje jer se vraćam na sigurno, ali ujedno sam bio i potišten što sam ostavio moje drage kolege Sudance, koji nemaju izbor da odu, kao ni sva ta nevina deca - navodi Filip, a na pitanje da li posle svega planira da se vrati u svoju humanitarnu misiju odgovara:

- Trenutno imam ponudu za jednu afričku zemlju, ali moja želja je da se vratim ponovo u Sudan kada bude mir u zemlji. Tom narodu treba pomoći i on mi je ostao u srcu. Veliku zahvalnost dugujem humanitarnoj organizaciji preko koje sam došao u Sudan i koja nam je obezbedila potpunu sigurnost u ratnim uslovima. Veliko hvala i svima koji su pomogli da se bezbedno vratim u našu zemlju.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.