ZA DESETAK DANA GRAĐANIMA STIŽE NEŽELJENO PISMO IZ BANKE! Evo ko je na listi loših vesti

Za manje od dve nedelje dolazi datum kada će svima u Srbiji koji imaju stambeni kredit doći neželjeno pismo od banke.

Vlasnici ukupno oko 150.000 stambenih kredita u Srbiji 30. juna dobiće praktično obaveštenje o povećanju mesečne rate. Svi oni biće na istoj listi što se retko dešava, a imajući u vidu da je to datum kada se usklađuje i tromesečni i šestomesečni euribor i datum koji kao takav imamo samo dva puta godišnje - u junu i u decembru.

Prema poslednjim podacima, šestomesečni euribor (euribor 6M) iznosi 3,822 odsto, tromesečni je 3,572 odsto, dok je jednomesečni 3,355 odsto. Sudeći po dosadašnjim trendovima, ove vrednosti će još malo porasti do 30. juna, prvog datuma kada se rate kredita usklađuju s novim vrednostima euribora.

Rate na kredite, naravno, ne rastu momentalno po donošenju odluke ECB, već svaka komercijalna banka svojim klijentima usklađuje dosadašnje rate sa novim u tačno definisanim datumima i jedan od tih datuma samo što nije došao.

- Šestomesečni euribor: rate na kredite sa šestomesečnim euriborom usklađuju se samo dvaput godišnje, 30. juna i 31. decembra.

- Tromesečni euribor: rate se usklađuju na svaka 3 meseca, a ključni datumi su 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar.

- Jednomesečni euribor: rate za te kredite se usklađuju svakog meseca.

I ono što treba očekivati na kraju juna jeste povećanje rata. I to će mnogima od početka rasta kamata u Srbiji podići mesečnu ratu i za više od 100 evra

Tanja Ž. je u martu 2022. podigla kredit od 80.000 evra sa promenljivom ratom za kupovinu stana u Srbiji. U početku joj je rata iznosila tačno 400,5 evra. Ali od tada je skakao euribor, za koji je vezan njen kredit, pa joj je rata postepeno poskupljivala i početkom ove godine dosegla čak 550 evra. Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak ponovo podigla referentnu kamatu za još 0,25 odsto, pa će Tanja od 30. juna ratu plaćati 601 evro okruglo - čak 201,5 evra više nego u trenutku uzimanja kredita!

Tanja nije jedina u Srbiji koju će pogoditi odluka Evropske centralne banke (ECB) da ponovo podigne referentnu kamatu. S tim povećanjem skočiće i vrednost euribora, za koji su vezani svi krediti u evrima u Srbiji, pa će Tanja plaćati ratu 51 evro više.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Koliko će još rasti kamate na stambene kredite

Ljuba Savić, ekonomista, ističe da ovo, nažalost, neće biti poslednje povećanje kamata od strane ECB ove godine.

- Dalje povećanje bi takođe moglo da bude po 0,25 odsto, jer i ECB i američki FED i naša centralna banka vagaju između dve stvari. Jedno je da se bore protiv inflacije najefikasnijim sredstvima. S obzirom na to da inflacija negde raste, a negde stagnira, u svakom slučaju ne možemo da kažemo da će imati tendenciju pada. Ako je to tako, onda se sve centralne banke smanjenjem cene novca bore da smanje inflaciju, odnosno da smanje tražnju za novcem. Kada se tražnja smanji, i inflacija bi trebalo da pada, teorijski - kaže Savić.

Savić ističe da to ne daje uvek očekivane rezultate i napominje da je za većinu zemalja Evrope, pa i Srbiju, inflacija dobrim delom uvozna.

- Važne su cene energenata, nafte i gasa, s obzirom na to da je evropska privreda u velikoj meri zavisna od azijske. Jedini način da se država bori protiv toga jeste da povećava cene svojih usluga i to je nešto što će, nažalost, nastaviti da raste, što nije dobra vest za one koji imaju kredit u evrima. Eventualno bi bila dobra vest kada bi inflacija stagnirala neko vreme - kaže Savić.

Ipak, Savić ima i jednu optimističnu prognozu.

- Očekujem da će se taj period od korigovanja do korigovanja ključnih kamata malo produžavati. S jedne strane, ECB se bori protiv inflacije, a sa druge strane ona guši proizvodnju, jer visoka cena novca znači da će biti manje poslova za ljude, pa i manje plata, manje novca u budžetu tih zemalja, tako da je povećanje referentnih kamatnih stopa uvek kontroverzna mera - kaže Savić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.