GDE SE U SRBIJI NALAZI SKRIVENO BLAGO?! Idite do reke ili potoka u blizini svoje kuće, zlato je možda baš tu

Poznavaoci kažu da Srbija leži na zlatu i da svi oni koji se potrude i prate smernice, mogu doći do njega. Ipak, neki ne moraju ni ići daleko jer im se ćup sa zlatom nalazi u sopstvenom dvorištu. Naime, kako navodi Marija L. iz predgrađa Zrenjanina, godinama nije ni znala da bukvalno leži na zlatnim dukatima i nakitu.

Kako ističe, istinu je saznala nedavno, kada se u njenom dvorištu pojavila naslednica stare vlasnice njene kuće.

– Pre moje porodice, u mojoj rodnoj kući živeli su Nemci koji su nakon izbijanja Drugog svetskog rata pobegli u Nemačku. Međutim, pre nekoliko dana, u dvorište moje kuće došla je Nemica čija je prababa pre bežanja u Nemačku zakopala ćup sa zlatom. Tačno je znala gde se nalazi, počela je da kopa i ono je bilo i nakon toliko godina baš na tom mestu. Poklonila mi je zlatni prsten, a sve ostalo je ponela sa sobom. Kazala mi je da su mnogi Nemci u Vojvodini zakopavali blago jer su se nadali da će se nekad vratiti – kaže Marija.

Gde ima najviše zlata?

Čak i ako ne mislite da možda ima zlata u vašem dvorištu, ne morate da putujete daleko da biste ga našli. Idite do reke ili potoka u blizini svoje kuće i zlato može biti tamo.

– Najverovatnija mesta gde se zlato može naći jesu u okviru formacija kvarcnih kristala. Zlato se u predelima bogatim ovim kamenom može pronaći u površinskim rupama ili džepovima oko kojih su kamenje i zemlja isprani, ostavljajući teže zlato da se taloži u džepovima ili prirodnim „zamkama“ - priča Marija i dodaje:

– Budite svesni svog okruženja. Uvek imajte na umu da pejzaž koji danas vidite nije onaj isti kakav je bio eonima ranije. Rečno korito na kojem stojite možda nije veoma staro. Velike su šanse da je možda staro rečno korito gde su sve naslage zlata sada daleko, tamo gde rastu žbunje i drveće. Pored potrage za zlatom u reci ili potoku, uzmite uzorak šljunka iz drugog područja i potražite dokaz o prisustvu zlata.

Gde se nalazi zlato

Petrovaradin – blago Marije Tereze. Ipak, izričito je zabranjeno tražiti zlato na tvrđavi, što je pre pet godina učinila grupa tragača uništivši lagume ispod drevne građevine.

Pećina Sokolica – Planina Ostrica kod Čačka. Skriveno blago Nemanjića.

Kuršumlija, Lukovska banja – Skriveno blago kralja Milutina i napušteni rimski rudnici.

Zlatni Pek – Zlatonosna reka na kojoj se vekovima ispira zlato.

Banat – Blago koje su zakopavali Nemci nakon završetka Drugog svetskog rata. Predanje kaže da je i u Arači nadomak Bečeja svoje blago zakopao Atila Bič Božji, ali i engleski kralј Ričard Lavlјe Srce, koji se nakon Trećeg krstaškog pohoda sklonio na ovom mestu i zakopao svoj štit sa zlatnim lavovima.

Foto: JužnaSrbija.info

 

Gradac, selo Pločnik – Po narodnom predanju, Gradac je "šuplje brdo" u kom su turski vojnici skrivali blago.

Rasina, Kruševac – Reka u kojoj su i stari Rimljani nalazili zlato.

Majdanpek, Rajkovo brdo – Navodno je u pećini u ovom brdu Rajko Vojvoda, koji je danju bio mehandžija, a noću pljačkao turske karavane, sakrio blago.

Resava, Despotovac – Na ovu zlatonosnu reku dolaze lovci na zlato iz čitave Evrope.

Stara planina – Stara planina, blago popa Martina Himovića. Pop Martin je oteo blago od turskih karavana, a zakopao ga je na 62 lokacije, ostavivši i spise. Međutim, niko do sada nije uspeo da pronađe ovo bogatstvo. Najpoznatije tajne riznice su: Smukova jama, Gargova vodenica, Jelenova pećina, Stara planina, pećina Zvečara, pećina Kapavica, Peštera, Karlov kamen, Zmajeva pećina, manastir Svetog Jovana Pustog, Šarčev dol, Kurjačka pećina.

Sokobanja – Blago popa Martina.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.