Legenda o crvenom božuru! Evo zašto je za Srbe on više od cveta

Legenda govori da je kosovski božur iznikao na Gazimestanu posle boja sa Turcima 28. juna 1389. godine, iz krvi srpskih junaka.

Opojnog slatkastog mirisa i velikih, raskošnih, okruglih pupoljaka prepunih latica nanizanih u slojevima, božuri su već vekovima jedna od omiljenih cvetnih vrsta i jedan od najčešće biranih ukrasa doma.

Prema verovanju u Srba, cvetovi božura su isključivo bili bele boje sve do bitke na Kosovu, kada su iz zemlje natopljene krvlju kosovskih junaka nikli crveni božuri.

Zbog navodne lekovitosti kosovskog božura, koja nikada nije do kraja istražena, bio je pred istrebljenjem. Verovalo se da leči epilepsiju, pa je zbog pohlepe i lakovernosti nemilosrdno čupan iz korena.

Kosovski inat

Zemljište na kom rastu je krševito i ne deluje plodno, ali kosovskim božurima ne smeta da kao iz inata pokažu raskoš stabla i cvetova i purpurno crvene boje.

Legenda govori da je kosovski božur iznikao na Gazimestanu posle boja sa Turcima 28. juna 1389. godine, iz krvi srpskih junaka. I danas raste kao endemska vrsta samo na tom mestu, a cveta u maju i junu.

Foto: printskrin/youtube

 

Čuva dom od zla i decu

Za ovaj prelepi i nama cvet sa posebnom simbolikom vezuje se puno toga. Veruje se da koren božura privlači sreću, pa je poželjno gajiti ovaj cvet u svojoj bašti. Takođe, božur čuva i dom od zla. Osim što štiti porodicu i decu od negativne energije, za ovaj cvet se vezuje simbolika u ljubavnoj magiji.

U Kini se veruje da božur čuva brak

Kinesko verovanje opisuje božur kao cvet koji pozitivno utiče na harmoničan brak žene i muškarca.

U narodnoj medicini korišćen je kod grčeva i bolova

Koren božura u narodnoj medicini korišćen je za lečenje grčeva i to epileptičnih, kao i grčeva mokraćne bešike i bubrega, menstrualnih i grčeva kod dece, neuralgije, epilepsije, bronhijalne astme, bolesti jetre-žutice, hormonskih tegoba kod žena za vreme ciklusa...

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.