Izveštaj Stejt departmenta: Upravljanje državnim novcem u Srbiji transparentno

Republika Srbija je zemlja koja transparentno upravlja državnim novcem i ispunjava zahteve fiskalne transparentnosti, ocenjeno je u najnovijem izveštaju Stejt departmenta.

Stejt department ocenjuje fiskalnu transparentnost vlada širom sveta od 2008. godine, analizira dostupnost dokumenata i upravljanje javnim finansijama. Izveštaj se objavljuje svake godine nakon analize da li se ispunjava minimum zahteva fiskalne transparentnosti i da li su dokumenti javno dostupni i pouzdani.

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali rekao je da je ovo dobra vest koja je, kako je ocenio, potvrda do sada sprovedenih reformi u oblasti javnih finansija.

- Ovaj izveštaj znači da smo prepoznati kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, a bez toga nema efikasnog upravljanja javnim finansijama - rekao je Mali.

Kako se navodi u izveštaju koji je sinoć objavljen, fiskalna transparentnost daje uvid građanima kako se troše državni i poreski prihodi i predstavlja kritičan element efikasnog upravljanja javnim finansijama. Minimum transparentnosti, prema ovom izveštaju, znači da su budžetski dokumenti javno dostupni, sadržajno kompletni i generalno pouzdani, objavljivanje podataka o javnom dugu, kao i postojanje transparentnog procesa za dodelu ugovora sa vladom i dozvola za eksploataciju prirodnih bogatstava.

- Fiskalna transparentnost podstiče veću odgovornost vlade pružanjem uvida u budžet, pomaže građanima da imaju odgovornu vlast i omogućava bolju javnu debatu - navodi se u izveštaju.

Povećanje fiskalne transparentnosti, kako je ocenjeno, donosi jasne ekonomske i razvojne koristi, pruža informacije donosiocima zakona, privatnim tržištima, civilnom sektoru i građanima koji učestvuju u donošenju finansijskih odluka. 

Vlade koje imaju veću fiskalnu transparentnost lakše dolaze do kredita na domaćim i inostranim tržištima, manje su podložne destabilizujućim dugovima i deficitima i bolje mogu da se nose sa rizicima u fiskalnoj sferi. 

Inače, kako se ocenjuje u izveštaju, 69 zemalja, odnosno skoro polovina posmatranih od ukupno 141, nije ispunila zahtevane kriterijume i ocenjene su kao nedovoljno transparentne.