Gojković i Selaković: Obnavljajući Hilandar obnavljamo Srbiju! (FOTO/VIDEO)

Komisija za Hilandar održala je danas sednicu u manastiru Kakovo i razmotrila dosadašnji tok radova na rekonstrukciji manastira Hilandar, postradalog u požaru 2004. godine, i utvrdila dalju dinamiku radova tokom ove godine i planove za naredni period, kao i aktuelna pitanja u okviru rekonstrukcije ovog manastira, jednog od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti.

Komisijom u manastiru Kakovo predsedavala je predsednica Komisije i potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, koja je istakla da država sa posebnom pažnjom vodi brigu o obnovi i negovanju nasleđa u okviru Svetog manastira Hilandara, kakva nije postojala u nekom prethodnom periodu i da će 2024. godine svakako biti završena obnova svega onoga što je uništeno u stravičnom požaru koji je manastir zadesio 2004. godine. 

Gojković je rekla da je važno da smo u međuvremenu dobili poseban Zakon koji je posvećen stalnoj brizi o manastiru Hilandar na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića i da je izuzetno važno bilo za nacionalni identitet i za našu državu i narod da se obnovi sve ono šta je uništeno, ali da mora da senastavi sa brigom o Hilandaru na jedan trajni, sistemski način. 

- Prvo se bavimo održavanjem onoga što smo sada podigli i obnovili, ali da nastavimo da renoviramo, restauriramo i one delove koji pripadaju Hilandaru, a koji nisu bili obuhvaćeni tim planom - rekla je Gojković i dodala da se pred Parlamentom Republike Srbije nalaze izmene i dopune Zakona o kulturi, koje na poseban način ističu ulogu Hilandara i koje upravo omogućavaju sprovođenje naših planova nakon završetka obnove i rekonstrukcije uništenih delova manastira, kao i da se danas razgovaralo o izgradnji deopa i riznice i obnovi mnogih drugih delova manastira. 

Foto: Goran Zlatković

Zamenik predsednika Komisije Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je predvodio članove Komisije u obilasku radova na manastiru Hilandar kako bi se uverili o dosadašnjem toku radova, rekao je da se radovi odvijaju planiranom dinamikom, da su u ovom trenutku pod velikim radovima kompleks Dohije i Igumenarije i da bi ovim tempom trebalo da bude završen objekat Dohije a da će naredne godine akcenat biti na obnovni Igumenarije. 

Selaković je istakao da je za nas kao državu i narod od izuzetne važnosti obnova Hilandara, jer obnavljajući Hilandar, mi u stvari obnavljamo Srbiju i našu svetosavsku, srpsku naciju.  

- A nama, koji smo danas deo toga, velika je čast i veliki blagoslov da jesmo deo toga i da svako na svoj način doprinosi onoliko koliko može da taj posao bude što je moguće bolji i uspešniji - naglasio je Selaković. 

Selaković je napomenuo da je rad Komisije ozbiljno podržan donošenjem posebnog Zakona o Hilandaru, a izmenama  i dopunama zakona o kulturi koji su u skupštinskoj proceduri, omogućiće se ne samo obnova nego i primereno održavanje manastirskog kompleksa i svega onoga što je značajno i za funkcinisanje manastirskiog kompleksa i monaške bratije manastira Hilandara. 

- Velika zasluga za to je na prvom mestu na inicijativi Zadužbine hilandarske i predsednika Aleksandra Vučića, da se jedan takav zakon usvoji, da se danas uz jedno ozbiljno pregalaštvo Ministarstva kulture, na čelu sa potpredsednicom Vlade i ministrom Majom Gojković, to oseća u samom radu i Komisije za obnovu i da je naša država napokon smogla snage i posle decenija, mogu da kažem i nesnalaženja i teškog funkcionisanja, danas Srbija koja stoji na nogama, koja zarađuje više zahvaljujući tome što je ekonomski obnovljena, zahvaljujući tome što se ekonomski razvija, odvaja pozamašna sredstva za obnovu Hilandara, koja nije vezana samo za ono šta je stradalo u katastrofalnom požaru, već je vezana i za delove kompleksa o kojima nije vođena primerena briga iz raznoraznih razloga, decenijama ili vekovima unazad-  naglasio je Selaković. 

Komisija je na sastanku konstatovala da se u prethodnom periodu radilo na rekonstrukcija izgorelih objekata graditeljskog nasleđa, konaka i paraklisa, kao i uspostavljanju vizuelnog izgleda Svetog manastira kakav je bio pre Velikog požara, obnovi i unapređenju uništene i oštećene infrastrukture, kao i izgradnji nove infrastrukture radi neophodnog osavremenjivanja - puteva, vodovoda i kanalizacije, protivpožarne zaštite; grejanja, električne energije i telekomunikacija, kao i zaštiti i rekonstrukcija ugroženog graditeljskog nasleđa. 

Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar Milivoj Ranđić, predstavljajući izveštaj o dosadašim izvršenim radovima rekao je da je u 2022. godini i 2023. godine glavni zadatak bio obnova izgorelog dela manastira, pre svega Dohije i Igumenarije, kao i da su prošle godine dovršeni svi grubi građevinski radovi objekata Dohije i započeti radovi na Igumnariji.

Direktor Zadužbine je ukazao da je sada Dohija u završnoj fazi zanatskih i keramičarskih radova,  dok se na Igumenariji rade grubi građevinski radovi, na ojačanju i izgradnji konstrukcija objekta, imajući u vidu specifičnost ovih objekata, budući da su to objekti gde je došlo do požara. Ranđić je rekao da je glavni zadatak u 2024. godini završetak Igumenarije do kraje te godine, kada će celokupan izgoreli deo manastira biti završen, a završni zanatski radovi na Igumenariji radiće se i tokom 2025. godine. 

Na sastanku Komisije je konstatovano da se istovremeno radi i na zaštiti i restauraciji pokretnog nasleđa živopisa, predmeta sveštene umetnosti, rukopisnog nasleđa, starih štampanih knjiga, arhiva i biblioteka, etnografske zbirke, uključujući i aktivnosti popisa sa katalogizacijom i digitalizacijom, kao i unapređenje manastirske ekonomije i kulturnog predela u cilju održivog razvoja i dugoročnog samoodržanja, kao i očuvanja ukupnog nasleđa.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.