Oluja je sve uništila! Voćari pretrpeli štetu od 25 miliona evra

Štete od vremenskih nepogoda u poljoprivredi još se sumiraju. Od vetra, grada, vode i žege stradali su i objekti i usevi. Voće i povrće nešto više od ratarstva.

Profesor sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović navodi za RTS da je jako nevreme koje je zahvatilo Srbiju u dva navrata načinilo štetu voćarima u iznosu od preko 25 miliona evra, a da je najviše stradao Fruškogorski region.

Keserović navodi da je nevreme koje je pogodilo Srbiju prethodnih dana napravilo veliku štetu ne samo u Vojvodini već i u centralnoj Srbiji.

- Ova godina je jako specifična. Imali smo jako velike štete od niskih temperatura, kasnije velike količine padavina su takođe napravile štetu. I sad ovo, poslednje nevreme što se desilo, olujni vetrovi i sama tuča od grada je napravila velike štete, ne samo u Vojvodini, u celoj centralnoj Srbiji - kaže Keserović.

Prema njegovoj proceni nevreme je smanjilo rod za otprilike 5 odsto.

- Ako sada računamo sve voćne vrste koje nisu obrane, kao što je šljiva, jabuka, kruška, to je negde otprilike oko milion tona - 5 odsto, to je negde otprilike oko 50.000 tona. Ako je samo kilogram voća oko 50 evro centi, znači ja procenjujem da je negde otprilike šteta preko 25 miliona evra na nivou cele Srbije - kaže Keserović.

Ukazuje da je najviše stradao Fruškogorski region.

- Tamo se nalaze najintenzivniji zasadi, zasadi sa protivgradnom mrežom. Samo na Fruškoj Gori je zabeleženo negde preko 100 hektara zasada sa protivgradnom mrežom. To su pretežno zasadi jabuke i kruške. Zna se da za podizanje jednog hektara takvog zasada je potrebno negde 35.000 do 40.000 evra, a gde je gubitak prinosa. Znači to je negde samo na 100 hektara gubitak negde oko 4,5 miliona evra. Ako taj proizvođač treba da podigne novi zasad, on mora ponovo da uloži u takav sistem negde 35.000 do 40.000 evra - kaže Keserović.

Ukazuje da ne pamti da je u prethodnih trideset pet godina, u trećoj dekadi julu, došlo do ovakvih olujnih vetrova.

Tuga u vinogradu porodice Milošević, skoro nijedno zrno grožđa nije ostalo čitavo

Porodica Milošević iz čačanskog sela Riđage jedna je od retkih na tom području koja se odlučila na uzgoj vinove loze. Njihov vinograd prostire se na površini od hektar ipo u blizini reke Zapadne Morave i služi za ponos domaćinu Radoslavu. Međutim, grad koji je opostošio Srbiju nije zaobišao ni njegovo imanje.

- Mislim da je šteta na rodu, na listu i na samim biljkama negde 80, 90 odsto. Naravno radi se odmah zaštita ne zato da bi se sačuvao rod, jer što se njega tiče on je za ovi godinu završio, odnos berba je gotova, ali je poenta da se sačuvaju biljke za iduću godinu da ne bi došlo do njihovog sušenja - rekao je za RINU Radosav Milošević iz čačanskog sela Ridjage.

Iako se na ovom prostorima od davnina gajila vinova loza ovogodišnji grad za samo par minuta sve je uništio, pa će ipak police u vinskom podrumu od ovogodišnje berbe biti prazne.

- Svako zrnce koje je oštečeno ono je izvor bolesti, izvor zaraze i gljivičnih infekcija ili groždjane truleži, tako da i ona zrna koja su ostala cela sigurno će biti podložna toj infekciji - rekao je Milošević.

Krupan grad naneno je ogromnu štetu na skoro svim voćarskim i povrtarskim kultarama. Najviše su stradale maline u ariljskom kraju, jer je sad sezona berbe.

"Istretirajte svoje zasade fungicidima"

Olujno nevreme praćeno gradom koje je prethodnih dana zahvatilo skoro sve krajeve Srbije nanelo je velike štete poljoprivrednim kulturama, instrastrukturi, automobilima, ali i stambenim objektima.

Za neke poljoprivredne kulture ova sezona je gotova, a poljoprivrednici se nadaju da će uz pomoć agrotehničkih mera uspeti da sačuvaju rod za narednu godinu.

Direktor Instituta za voćastvo u Čačku Darko Jevremović rekao je Tanjugu da je nevreme koje je ovih dana pogodilo Čačak i okolinu nanelo velike štete poljoprivrednim kulturama,kao i da je su na lokalitetima gde su ledenice bile tako velike nanele ogromne štete, oštećeni su plodovi, drveće, izdanci kod maline.

On je rekao da se zbog toga savetuje proizvođačima da odmah nakon nevremena kada vremenski uslovi to dozvole istretiraju svoje zasade fungicidima, naravno dozvoljenim i registrovanim za tu namenu.

- Nakon toga mogu da koriste neke biostimulatore koji će pomoći biljkama u ovako stresnim situacijama. Ukoliko se još odvija berba moraju da se koriste preparati sa kratkom karencom i tek nakon isteka karence plodovi mogu da se beru i plasiraju na tržište - rekao je Jevremović.

Prema njegovim rečima, veliki broj poljoprivrednih proizvođača je svoje zasade zaštitio protivgradnom mrežom, ali da su jačina oluje i količina grada uništile zaštitu, pa kulturama nije bilo spasa.

- Dobra zaštita od ovakvih nepogoda jesu i protivgradne mreže, međutim veliki broj proizvođača još uvek ih nema iznad svojih zasada, u nekim lokalitetima usled velike količine leda došlo je do pucanja odgovarajućih elemenata konstrukcije tako da je i pored zaštite došlo do oštećenja na kulturi - rekao je Jevremović.