Mislili ste da je stvarno Zemun zakon! E pa nije! Dijana i Miloš su to i dokazali

Dijana i Miloš sa svojom dvomesečnom bebom iz Zemuna sele se u vojvođansko selo Aleksandrovo, gde će se baviti uzgojem voća i povrća

Dugo smo razmišljali da li da se preselimo na selo. Na kraju smo shvatili da je to najbolja opcija za nas i naše dete. Smatramo da je selo lepša i čistija sredina za život i odrastanje, zato smo se i odlučili da konkurišemo za bespovratna sredstva koja deli država za kupovinu kuće. Sada jedva čekamo da započnemo pripreme za selidbu.

Ovako za Informer pričaju mladi supružnici Dijana (23) i Miloš (23) Kantar iz Zemuna, dobitnici dvehiljadite kuće na selu, koji su odlučili da sa dvomesečnim sinom Vasilijem napuste porodični dom i presele se u vojvođansko selo Aleksandrovo kod Nove Crnje.

Kažu, pronašli su simboliku u celoj ovoj priči - oboje su rođeni 2000. godine, a to je i redni broj kuće koja im je pripala na konkursu Ministarstva za brigu o selu.

- Otišli smo da vidimo kuću i brzo se dogovorili s vlasnicom oko prodaje. U pitanju je novija gradnja, kuća ima lepo potkrovlje, koje ćemo iskoristiti za dečju sobu. Dobili smo i veliki plac, pa planiramo da se bavimo zemljoradnjom i uzgajanjem voća i povrća, jer nema ničeg lepšeg od sopstvene proizvodnje hrane. Inače, odrasla sam u Novoj Crnji i naš novi dom neće biti mnogo udaljen od moje rodne kuće - kaže Dijana, koja zajedno sa suprugom trenutno živi kod njegovih roditelja.

Nije komplikovano

Prijava na konkurs nije komplikovana i sve može da se završi za jedan radni dan, a prema njenim rečima, oni su čekali nepuna dva meseca da dobiju odgovor Ministarstva.

- Podneli smo zahtev dan pre nego što sam se porodila, 29. maja. Trebala nam je samo lična karta i potvrda da nismo osuđivani, a sve drugo vam završe zaposleni u opštini na čijoj teritoriji se nalazi kuća - napominje Dijana Kantar.

Kantarovi su samo jedna od 2.031 porodice koja je uz pomoć države došla do svog prvog krova nad glavom, i to van gradskih sredina. Od početka programa država je obezbedila bespovratna sredstva za kuće na selu u kojima je život nastavilo 6.000 odraslih i 2.750 mališana.

Međutim, to nije sve, jer će ubuduće iz budžeta, osim za kuće, biti dodeljivana i sredstva za pokretanje posla na selu, a svako ko konkuriše i ispuni uslove dobiće 1,2 miliona dinara. Kako za kuće tako i za seoski biznis mogu da konkurišu svi ljudi do 45 godina.

Plan je, kako kaže ministar Milan Krkobabić, da u narednih deset godina bude podeljeno više od 20.000 seoskih kuća, jer je sve veći broj mladih ljudi koji prednosti gradskog života menjaju za život na selu.

Mladi i obrazovani

Zanimljivo je da je prosečna starost onih koji su konkurisali za kuće samo 29 godina.
Krkobabić je istakao da se merama Ministarstva na brz način menja demografska slika mesta.

- Javno mnjenje mora da prihvati činjenicu da moramo naseliti rubne krajeva Srbije. Budžet Srbije će biti krojen u skladu sa zahtevima mladih ljudi. Ovo je stav i predsednika Aleksandra Vučića - ističe Krkobabić i dodaje:

- Mladi ljudi imaju hrabrosti i želje da krenu u nešto novo. To se zove optimizam. Prosek godina dobitnika je 29. Iznenađuje to što gotovo trećina njih odlazi iz grada. To nismo očekivali i mene lično to najviše raduje. Osim što su izuzetno mladi, dosta njih su i visokoobrazovani, iz najrazličitijih profesija - rekao je Krkobabić.

Podsetimo, najveće interesovanje vlada za vojvođanska sela, pa je opština Nova Crnja jedna od rekordera sa 69 useljenih seoskih kuća. U ovom krugu će najviše kuća, 11, biti useljeno u Somboru i Odžacima, u Kanjiži će nove vlasnike dobiti deset kuća, a u Sremskoj Mitrovici biće useljeno osam domova.
Na jugu zemlje prednjače opštine Vladičin Han i Pirot, a u centralnoj Srbiji pažnju mladih ljudi najviše privlači Jagodina.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.