Danas slavimo Svete mučenike Emilijana i Jakinta! Na njihovom grobu svake godine događa se čudo!

Srpska pravoslava crkva i njeni vernici danas slave Svete mučenike Emilijana i Jakinta.

U vreme Julijana Odstupnika a u Trakijskom gradu Dorostolu beše Emilijan mladić, sluga u gradonačalnika. Kada car Odstupnik poče ognjem i mačem da satire hrišćanstvo širom carstva rimskog, dođe carski izaslanik i u Dorostol, da ubije hrišćane.

No ne nađe ni jednog jedinog. Obradovan time on davaše gozbu veliku građanima dorostolskim, i naredi žrtvoprinošenje veliko idolima i veselje po svemu gradu, dan i noć. Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole. Sutradan beše užas u gradu. Svi tražahu sokrušitelja bogova svojih. Uhvaćen bi jedan seljak, toga jutra videvši da prolazi pored hrama, Emilijan videvši da će nevin čovek da strada reče u sebi: "Ako ja skrijem svoje delo, onda kakva mi je korist od toga što učinih? Ne ću li se naći pred Bogom kao ubica nevina čoveka"? Prijavi se dakle, carskom izaslaniku i priznade sve. Ovaj razjaren upita Emilijana, ko ga nagovori da to učini? Odgovori mučenik Hristov: "Bog i duša moja zapovedi mi, da sokrušim one mrtve stubove, koje vi nazivate bogovima". Tada sudija naredi da ga šibaju, i posle šibanja i drugih muka da ga u ognju sagore. Tako skonča svoj zemni život sv. Emilijan i preseli se u nebesni 18 jula 362. godine.

Sudbina svetog mučenik Jakinta

Ovaj sveti mučenik rodi se od pobožnih roditelja, Teoklita i Teonile, u vreme kada crkvom u gradu Amastridi, upravljaše episkop Iraklije. Ovaj svetitelj dobi ime Jakint od anđela Božjeg koji se javio. Kada mu bi tri godine on vaskrse umrlog mališana prizivanjem imena Hristova. Ukoliko sveti Jakint rastijaše telom, utoliko rastijaše duhovnim rastom vrline. I činjaše blaženi mnoga čudesa. Tako dostiže starost. Gledajući ideolopoklonike gde se kao božanstvu klanjaju jednom šupljem brestu, on, podstaknut božanskom revnošću, ode i odseče to drvo. Zbog toga bi uhvaćen i odveden u grad Amastridu k upravitelju oblasti Kastrinsiju i ostalim starešinama grada. Tu ga najpre žestoko biše; zatim mu izbiše zube, pa ga onda vezaše konopcima i izvukoše izvan grada, i tu oštrim motkama tukoše. Posle toga baciše ga u tamnicu, gde on svetu dušu svoju predade u ruke Božje.

Prahom lečili bolesti

Priča se da se na njegovom grobu dešavalo sledeće čudo: svake godine o prazniku svetog mučenika Jakinta, kada su se hrišćani skupljali na njegovom grobu i vršilo se bogosluženje, iz njegovog groba se dizao prah koji je episkop sabirao u jedan svešteni sasud, pa ga razdavao hrišćanima, koji su tim prahom lečili neduge duševne i telesne.