Vernici sutra slave Veliku Gospojinu! Na ovaj praznik se ne valja venčavati, a veruje se da ovo morate da uradite!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra 28. avgusta slave praznik Uspenja presvete Bogorodice jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina.

Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđelju to je dan kada se ona vaznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru. 
Praznovanje spomena na preseljenje presvete iz ovog sveta, uređeno je po želji cara Mavrikija 528. godine.

Za taj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post od 14. do 27. avgusta.

Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših naslikan je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. 

Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIĆ

Za Velikom Gospojinom sledi i Rođenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina koja se obeležava 21. septembra.

Presveta Bogorodica je nakon Hristovog rodjenja proživela još 48 godina. Poslednjih 15 provela je kod svetog Jovana Bogoslova, Hristovog učenika, kome ju je Hristos poverio na čuvanje.

Često je izlazila na Maslinovu goru, sa koje se njen sin vazneo u nebo i tu se molila Bogu, želeći da se i ona tamo preseli, kako bi gledala Hristovo lice.

Dok se tako jednom molila, javi joj se anđeo Gavrilo i reče da će joj se kroz tri dana molitva uslišiti. Tom prikom dao joj je jednu rajsku grančicu, koja će se nositi na njenom pogrebu.

Foto: spc.rs

Ona pohita domu, kaza Svetom Jovanu Bogoslovu šta je čula i zažele da još jednom vidi sve apostole, koji su se bili razišli po svim krajevima sveta, a kada umre da je sahrane u Getsimaniji, gde su bili sahranjeni njeni roditelji Joakim i Ana.

Kad se približio čas predstavljanja iznenada se začu tutnjava, a gusti oblaci okružiše kuću u kojoj je Presveta boravila. U tom času na čudesan način se pred kućom okupiše svi apostoli izuzev Tome.

Oni uđoše u sobu i plačući pozdraviše Presvetu koja je ležala na samrtničkoj postelji, a ona ih blagoslovi, preporučujući im da istraju u svojim poslovima.

Najednom zasja sva soba i Hristos, koji sa mnoštvom anđela siđe, nevidljivo priđe i pozva je k sebi. Ona je tada smerno izgovorila reči: "Neka mi bude po rečima tvojim!", i bez ikakvog bola predade svoj duh.

Foto: pexels.com

Kad je sve bilo spremno za pogreb, Petar, Jakov i drugi apostoli ponesoše telo, a Jovan Bogoslov je pred njima nosio onu rajsku grančicu, dok je za njima išlo mnoštvo sveta.

Povorka je išla od Sionske gore, kroz Jerusalim ka Getsimaniji, a jedan svetao oblak kao venac okruživao je sprovod na čitavom putu. Jevrejski fanatici htedoše oružjem da pobiju okupljene apostole, ali je taj sjajni oblak kao bedem zaklanjao povorku.

Na jednom mestu oblak se malo odiže od zemlje, a jedan se jevrejski sveštenik, po imenu Antonije, zalete ka kovčegu, zgrabi ga rukama i htede ga izvrnuti, ali mu nevidljivi anđeo Božji odseče obe šake, koje ostadoše zalepljene na sanduku.

Antonije zaplaka i pred svima priznade da je Isus istiniti sin Božji. Petar reče Antoniju da patrljke svojih ruku prisloni na odsečene šake i kad ovaj to učini, u isti čas isceliše mu se obe ruke kao da nisu ni bile odsečene i mnogi Jevreji, videvši to čudo, primiše veru hrišćansku.

Foto: spc.rs

Presvetu Bogorodicu sahraniše u Getsimaniji, i apostoli tu ostadoše tri dana. Apostol Toma dođe tek treći dan. Kad je čuo tužnu vest, veoma se ražalosti, zaplaka se i zamoli apostole da otvore grob, da vidi telo Majke Božije i da ga celiva.

Kada su otvorili grob i pogledali, na njihovo veliko iznenađenje ne nađoše telo. Upitaše se sa čuđenjem: "Gde se delo telo Prečiste?!" Toga dana, dok su lomili hleb u slavu Svete Trojice, opaze Presvetu Bogorodicu na oblacima sa mnoštvom anđela i ona im rece: "Radujte se! S vama smo do veka!".

Vreme između Velike i Male Gospojine koja je 21. septembra (8. septembra) zove se u narodu Međudnevnica, kada žene beru međudnevničke trave - hajdučku travu, kičicu, ugaslicu i druge kojima leče razne bolesti.

Po narodnom verovanju taj period je najbolji za branje svih plodova, a tada ne trebe sklapati brakove jer mladenci neće imati sreće, a ko se razboli u te dane teško će se izlečiti.
     
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.