Kakva će ubuduće biti visina referentne kamatne stope? Narodna banka Srbije donela odluku!

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50%.

Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).

U obrazloženju Narodne banke Srbije piše da je odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike.

Takođe, prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodnih podizanja osnovnih kamatnih stopa.

Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

Ipak, u cilju odlučne borbe protiv inflacije Narodna banka Srbije odlučila je da putem obavezne rezerve povuče deo visokih viškova dinarske likvidnosti i time dodatno pooštri domaće monetarne uslove. Ukoliko proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike.

Foto: Shuterstock

Slabljenje globalnih inflatornih pritisaka je nastavljeno, pre svega po osnovu nižih cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu čije su cene i dalje znatno niže u poređenju sa prethodnom godinom, rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, kao i efekata zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. U zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, ukupna međugodišnja inflacija je nepromenjena u avgustu u odnosu na jul, ali je smanjena bazna inflacija, koja se izjednačila sa ukupnom inflacijom.

Naredne odluke Evropske centralne banke će u velikoj meri zavisiti od podataka koji budu pristizali imajući u vidu još uvek prisutnu neizvesnost u pogledu tempa dezinflacije u narednom periodu zbog nastavka rasta zarada u zoni evra, rekordno niske nezaposlenosti i visokih profitnih marži kompanija. Sličan stav u pogledu monetarne politike izneo je i Sistem federalnih rezervi na poslednjem sastanku, pri čemu je proces dezinflacije u Sjedinjenim Američkim Državama brži nego u zoni evra. Izvršni odbor Narodne banke Srbije ističe da je opreznost monetarne politike i dalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih, i dalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti u narednom periodu, kao i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda.

Međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji i u julu je dodatno usporila na 12,5%, uz zabeleženu mesečnu deflaciju, što je u skladu s ranijim procenama Narodne banke Srbije. Usporavanje inflacije je u najvećoj meri rezultat usporavanja rasta cena prerađene hrane i energije, kao i cena u okviru bazne inflacije, koja se od juna kreće na jednocifrenom nivou i u julu je iznosila 9,4% međugodišnje. Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko 1 procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko 8%.

Foto: emitphoto

Na ovakvo kretanje inflacije uticaće i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.

Rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzan na 1,7% međugodišnje, kao što je bila i prva procena Republičkog zavoda za statistiku. Time je privredni rast u prvoj polovini godine iznosio 1,3% međugodišnje, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije da će na nivou godine on biti u rasponu od 2% do 3%.

Foto: Shuterstock

Ostvarenom rastu najviše doprinosi neto izvoz zahvaljujući rastu izvoza robe i usluga, uprkos tome što je očekivani rast svetske ekonomije ove i naredne godine usporen zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije i nižih investicija. Prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici, Izvršni odbor je uzeo u obzir i rizik da smanjena eksterna tražnja u određenoj meri može umanjiti proizvodnju i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji u narednom periodu.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. oktobra 2023. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.