Poruka patrijarha Porfirija sa Vukovog sabora u Tršiću! Važno je da sačuvamo svoj jezik, kroz njega čuvamo svoj identitet

Patrijarh srpski Porfirije, ovogodišnji besednik jubilarnog 90. Vukovog sabora u Tršiću rekao je danas da je važno da srpski narod sačuva svoj jezik jer kroz jezik čuvamo svoj identitet i svoju državu.

Patrijarh je na početku besede rekao da je razmišljao danima o temi svog obraćanja i da mu se ona ukazala kada je ulazio u Saborni hram u Beogradu, u porti gde se nalaze grobovi Vuka Stefanovića Karadžića i Dositeja Obradovića. 

On je istakao da činjenica da su sahranjeni u porti crkve krije jedan dublji smisao, jer su obojica imala, kako je rekao, turbulentan odnos sa crkvom. 

"Istorijska istraživanja se nikada ne zaustavljaju i svaka generacija može slobodno da doda i treba da na osnovu novih podataka i činjenica, širi i daje dublje uglove sagledavanja određenih fenomena i opšteg napretka u znanju i tehnologiji, a ličnosti koje su živele tumači na drugi način", rekao je on. 

Istakao je da, što je ličnost popularnija ili voljenija, veći su načini sagledavanja njenog života i dodao da svako tumačenje ima svoj cilj. 

Patrijarh se osvruo na život Dositeja Obradovića i njegovog života u Haleu gde je pohađao univerizet i na njegovu odluku da "skine mantiju".

"Istraživanja su pokazala da su pravoslavni teolozi na tom univezitetu, a bilo ih je 15 od kojih su 11 bili Srbi, skidali mantije, ne zbog ideologije, već zbog konkretno zastrašujućeg razloga, jer je nova sredina gajila animozitet prema njima zbog jervejske zajednice", dodao je on.

On je rekao da jedna Dositejeva rečenica "knjige braćo, a ne zvona i praporci", govori o tome da on nije bio jedini prosvetitelj svog vremena i da je širio ideju o prosveti.  

"Budućnost srpske kulture i crkvenog života u 18. veku usmerili su  sprski školovani kaluđeri", rekao je patrijarh. 

On je dodao da su prvi sprski prosvetitelji školovani po tuđim carstvima i da su visoko vrednovani kao prosvetitelji, koji su mogli da pomognu promene i razvoj srpskog naroda. 

"Institucija je bila škola, društvo pa i crkva su mogli da budu preobraženi samo kroz školovanje. Otvaranje škola imalo je sve veći značaj jer su otvarene pod okriljem crkve", istakao je on. 
Vukov jezik, kako je istakao patrijarh, bio je razumljiv jezik, koji je širio smisao života po Hristovom jevanđelju. 

On je dodao da, kao i tada, velike sile nastoje da približe sebi jedan narod tako što žele ekonomski da od njih bude zavistan i da kroz neku vrstu zavinosti izgubi svoj kulturni identitet.

"Narod ne sme bti odvojen od svoje matice i da bude pripojen drugoj, a to jeste cilj nekih današnjih sila. Jezik Vuka, Dositeja, kralja Milutina i despota Stefana i crkva su dom i hrana našeg nacionalog identiteta. Nalazi se na udaru onih siia koji žele da ga promene, da mu preseku protok, ne treba posebno isticati, ali treba podvući da nije svima jasno da nije reč o jeziku kao fenomenu.

Cilj ima promenu čoveka koji govori na njemu, priča i plače, kao i da formira druge naraštaja prema tome", istakao je patrijarh.

On je naveo da jezik Vuka i Dositeja nije poklekao političkim ciljevima i da je u službi i odbrani naše zemlje, inistitucija i crkve. 

On je na kraju besede ponovio da postoje dva tumačenja zbog čega su Vuk i Dositej sahranjeni u porti Saborne crkve. 

"Oni se nalaze izvan crkve kao da za njih u crkvi mesta nema, a kao da sa druge strane njima nije ni potrebna. Drugo tumačenje vidi drugačiju stvarnost, vide Vuka i Dositeja, dva straca koji svojom verom i rukama ukazuju na crkvu kao sabiralište svih naroda, kao garant njegovog identiteta, uzimajući za ruke naše sunarodnike vodeći ih jednog po jednog", naglasio je patrijarh Porfirije.