Danas počinje jesen: Evo zašto ona stiže 23. a sva ostala godišnja doba 21. u mesecu

Danas, 23. septembra u 8.50 minuta počinje prvi dan jeseni.

Kao prvi dan jeseni na severnoj polulopti uzima se 23. septembar. Istovremeno, za stanovnike južne polulopte počinje proleće.

Precizna merenja pokazuju i dokazuju da jesen ne dolazi početkom prve sekunde prvog sata toga dana, da ona može doći i koji sat ranije, odnosno 22. septembra.

Postavlja se pitanje zašto je prvi dan jeseni baš 23. septembra, dok je prvi dan proleća 21. mart, prvi dan leta 21. jun i prvi dan zime 21. decembar? Zašto i prvi dan jeseni nije 21. septembra?

Ovako proizlazi da je leto na severnoj polulopti najduže godišnje doba, a jesen i zima najkraće. Jesen jer počinje dva dana kasnije, a zimu zbog kraćeg februara.

Odgovor na to treba potražiti u nagibu Zemlje oko Sunca.

Zemlja se ne vrti oko Sunca po kružnici, već po elipsi.

Prema tome zbog nagiba po elipsi Zemlja nije uvek jednako udaljena od Sunca, nekada je bliža, a nekada udaljenija, pa ta razlika nije toliko velika.

Što je Zemlja bliža Suncu to joj je brzina veća i obrnuto.

A to "najbrže" Zemljino gibanje je baš zimi (perihel). Suprotno od toga Zemljn  je najsporije leti (afel) pa je leto najdalje godišnje doba (opet govorimo o severnoj polulopti).

Odgovor na pitanje zašto onda na severnoj polulopti zimi nije toplije jer je tada Zemlja najbliža Suncu (u svojoj elipsastoj putanji) treba tražiti u nagnutosti Zemlje u odnosu na Sunce.

Zemlja se naginje na jednu ili na drugu stranu za 23,5 ˚ u odnosu na ekliptiku.

Od nagnuća zavisi smena godišnjih doba, a ne od udaljenosti od Sunca. Udaljenost od Sunca ima uticaj samo na dužinu godišnjih doba.