IPESE: Srpska građevinska industrija pokazuje zavidan nivo otpornosti

Dok u zemljama Evropske unije, ali i dobrom delu sveta, kriza u građevinskom i sektoru nekretnina postaje sve ozbiljnija, srpska građevinska industrija pokazuje zavidan nivo otpornosti i jake znake oporavka, pokazala je analiza Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE).

Reagovanje vade u pravom trenutku, kad se i na globalnom nivou odlučuje sudbina građevinske industrije, kako ne bi posustao motor privrednog rasta Srbije primer je prave proaktivne uloge izvršne vlasti u stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta i pravila igre na tržištu, navodi se u ovoj analizi. 

Umesto subvencija iz budžeta, poreskih olakšica ili zamrzavanja cena vlada je promenila i osavremenila zakonsko rešenje i vrlo brzo su se pokazali pozitivni efekti njene odluke.

 "Šta je Vlada Srbije postigla modernizovanjem Zakona o planiranju i izgradnji što je dovelo do buma na tržištu? Pre svega, stvorila je ono što je poslovnim igračima daleko najvažnije - izvesnost i predvidljivost poslovanja. Za svakog investitora je važna stavka Zakona koja propisuje da 70 odsto teritorije svake jedinice lokalne samouprave mora biti pokriveno planskim dokumentom, na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi (odnosno plan koji se može direktno primeniti)", navedeno je u analizi.

 Takođe, se kaže, i da proaktivno delovanje nadležnog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, vlade i parlamenta može da posluži kao model za sva druga buduća delovanja vlade u oblasti ekonomije. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u drugom kvartalu 2023. godine, vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije porasla je u tekućim cenama za 21,1 odsto u odnosu na drugi kvartal 2022. godine, a broj izdatih građevinskih dozvola u junu (2.579) veći je 17,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U julu je broj izdatih dozvola nastavio da raste (2.709) - 14,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Kad se posmatra broj izdatih dozvola po mesecima u ovoj godini, juli je rekorder. U januaru je bilo izdato 1.568, u februaru - 1.786, u martu - 2.576, u aprilu - 1.972 a u maju - 2.404. U prognozi za treći kvartal Zavod za statistiku objavio je da će građevinarstvo ostvariti rast od 20,8 odsto čime će dati najveći doprinos (1,2 odsto) rastu BDP-a u odnosu na industriju (0,5 odsto) i poljoprivredu (0,8 odsto), pokazala je analiza. 

Ovi podaci dokaz su da oporavak srpske građevinske industrije dobro napreduje i da raste njeno učešće u bruto domaćem proizvodu, koje je prošle godine iznosilo 6,4 odsto. S obzirom na važnost građevinarstva za BDP Srbije, bilo je važno i neophodno preduprediti i umanjiti uticaj globalne krize na trend pada stope rasta ove industrije u Srbiji i istovremeno naći trajni sistemski ključ. 

Sagledavajući globalna kretanje u real estate sektoru i uopšte građevinskoj industriji Vlada Srbije odlučila se, i pored protivljenja dela javnosti, za izmenu jednog od ključnih sistemskih zakona - Zakona o planiranju i izgradnji. 

Već sama majska najava da je modernizovani Zakon poslat Parlamentu na usvajanje imao je veliki odjek na tržištu. Moglo se videti da Zakon donosi moderna rešenja u oblasti održive i energetski efikasne gradnje, digitalizaciju građevinskog sektora (korišćenje elektronskog građevinskog dnevnika) i BIM tehnologiju koja inače predstavlja pokretača digitalne transformacije.

Zakon ubrzava procedure za izdavanje građevinskih dozvola, ukida prepreke (kao što je, recimo, konverzija uz naknadu) i omogućava da proces izdavanja dozvola bude transparentniji i u cilju veće zaštite građana i onih koji grade. 

Osim neophodnog sertifikata zelene gradnje za sve javne objekte i sve objekte veće od 10.000 kvardata, uvodi se (kao važna novina) obaveza investitora da pre dobijanja upotrebne dozvole preda dokaze o kretanju građevinskog otpada, čime se rešava problem divljih deponija. Izmene Zakona obavezuju investitora da položi osiguranje u slučaju oštećenja okolnih zgrada i da o svom trošku popravi ulice koje je oštetio prolaskom kamiona prilikom izgradnje objekta, a ako to ne uradi postojaće garancija iz koje će lokalna samouprava moći da izvrši popravku. Svi igrači na tržištu - ulagači, građevinske kompanije i finansijeri (banke) - vrlo brzo razumeli su signal koji je država poslala tržištu i započela je ekspanzija, što se odmah u junu i julu osetilo po rastu izdatih dozvola za gradnju, a prognoze su da će se nastaviti do kraja ove godine ali i narednih godina, istaknuto je u ovoj analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope. Ukidanje naknade za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine u poslovnim krugovima pozdravljeno je kao dalekosežno značajno sistemsko rešenje. 

Građevinska industrija važna je poluga za obezbeđivanje ekonomskog rasta Srbije. Ona je jednako, ako ne i značajniji podsticajni faktor od industrije i poljoprivrede. 
Analiza je pokazala da građevinarstvo ima pozitivan uticaj na 22 privredne grane. Rast građevinske industrije, kao brzi odgovor na moderan sistemski zakon, pokazatelj je šta treba ubuduće da radi država (vlada), kako bi napravila dobar okvir, ambijent i prepustila tržišnim igračima da se razmahnu, navedeno je u analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE).

Podaci Eurostata pokazuju da je broj izdatih građevinskih dozvola u Evropskoj uniji smanjen četiri odsto, što je prilično visok pad s obzirom da je broj izdatih građevinskih dozvola u 2021. godini bio 16 odsto veći nego 2020. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.