To je samo kineska igračka: Oglasio se direktor škole u koju je dečak došao sa lažnim pištoljem!

Učenik osmog razreda Osnovne škole "Preljina" u čačanskom selu Preljina došao je u petak u školu sa replikom pištolja, pretio je deci, a potom imitirao pucanje! Dežurni policajac je video šta se dešava i dečaku brzo oduzeo imitaciju pištolja, a potom je u školu došla i patrola policije.

Direktor Osnovne škole "Preljina" kod Čačka Radojle Čolović kaže da je učenik u školu doneo plastični pištolj.

- Učenik je u školu doneo kinesku igračku. Nikome nije prećeno, niti je ko povređen. Nije imitirana nikakva pucnjava u školskom dvorištu - kratko je rekao Čolović nakon što je u prvi mah odbio da komentariše ovaj slučaj.

On je dodao da dežurni policajac nije oduzeo igračku od učenika, već razredni starešina nakon dobijanja informacije od drugih učenika.

- Dežurni policajac je pozvao patrolu jer je tako predviđeno protokolom. Škola je preduzela sve korake predviđene protokolom - istakao je direktor OŠ "Preljina".

Foto: RINA

Roditelji zabrinuti

Ovaj incident zaprepastio je učenike, ali i roditelje, koji svedoče da su njihova deca već duže vreme na meti ovog dečaka.

Jedna zabrinuta majka kaže da dečak u ovoj školi neko vreme pokazuje nasilničko ponašanje.

- Taj jedan dečak već godinama maltretira druge đake. Deca ga se u većini slučajeva boje i ne smeju niti da ga prijave, niti da svedoče protiv njega. Sankcionisan je smanjenom ocenom iz vladanja, ali to neće uticati na njega. Zabrinuta sam za svoje dete i sa strahom ga svaki dan šaljem u školu - kaže ova majka.

Školski psiholog Marija Milenković za Informer navodi da nakon tragedije koja se dogodila u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru ne smemo da dozvolimo da se desi "domino efekat".

Kako ističe, taj uticaj ne bi trebalo da ode u pogrešnom smeru, odnosno da đaci imitiraju ponašanje koje je prethodnih meseci bilo u fokusu interesovanja društva.

- Ako sa decom ne razgovaramo o pojavama u društvu, oni te pojave neće kritički tumačiti kao mi. Vrlo je važno da deci objašnjavamo šta se oko nas dešava. To je i najbolji model vaspitanja. Ne moraju deca da prođu kroz opasne situacije da bi naučila da je nešto opasno. Ako mi opasnim situacijama koje se dešavaju u školi ne damo pravo značenje, deca će nastaviti da imitiraju i ponavljaju nasilnička ponašanja, kojih je sve više nakon velike tragedije koja se ove godine desila u beogradskoj školi - navodi Milenkovićeva.

Foto: RINA

Naša sagovornica kaže da bi roditelji koji tvrde da su im deca meta vršnjačkog nasilja trebalo da potraže pomoć putem platforme "Čuvam te", koju je pokrenula država.

- U okviru te platforme roditelj ima priliku da prijavi nasilje. S druge strane, postoji više nivoa rešavanja problema nasilja. Kao što se pod vaspitnim modelom onoga ko zlostavlja upućuje odgovornost na njegovu porodicu, isto tako se odgovornost upućuje i na porodicu deteta žrtve maltretiranja. Nešto nije u redu u vaspitnom modelu i komunikaciji, čak ni onda kada su deca žrtve. Postavlja se pitanje adekvatne socijalizacije i poruke koju porodica šalje svom detetu. Na koji način se treba izboriti, kome se treba obratiti... Mi treba da naučimo pravila ponašanja i da znamo da iza svakog pravila postoji sankcija. Ako se pravila krše, treba odmah da se zna šta sledi u tom slučaju i u kakvoj proceduri roditelj treba da se požali. Mi često zaobilazimo procedure, ne verujući u sprovođenje kazni i zaobilazeći pravila pravimo nove prekršaje koji ne rešavaju problem. Čim roditelj počne sam da rešava nešto, on sigurno nije u pravu čak i onda kada je njegovo dete zlostavljano - kaže školski psiholog.

Rad sa decom

Ona ističe da i nasilnika treba posmatrati kao žrtvu, jer je i njemu potrebna pomoć.

- Sa ovim dečakom, očigledno, nije rađeno na vreme i na pravi način. Deca se menjaju tokom odrastanja i njihovo ponašanje i socijalizacija moraju da se prate. Ako se na vreme uoče problemi, mnogo toga može da se popravi. Kod dece imamo velikih mogućnosti da od neadekatnog nasilničkog ponašanja uz resocijalizaciju dete postane neko ko je primer u društvu. Kod dece se sve može postići i to je važno da se zna. Velika je odgovornost prebačena na škole. Škola nema dovoljno resursa da rešava sve vršnjačke probleme. Nekada u školi nema nijednog psihologa ni pedagoga. Raspodela na osnovu broja đaka nije adekvatna. Trebalo bi da na osnovu ovih tragičnih događaja shvatimo da je stručna služba veoma važan segment, jer je osnovno obrazovanje važan deo u razvoju dece, gde vaspitanjem možemo mnogo da učinimo. Stručnjaci treba da pomognu roditeljima i đacima, Porodica i škola treba da budu na jednoj strani, ali u praksi se dešava da su to suprotstavljene strane. Vrlo je važno da ispoštujemo procedure i da sarađujemo sa stručnim službama u školi - kaže naša sagovornica.