Velika Šolakova prevara: Kampanja "Junajted grupe"!

Kompanija "Junajted grupa" (UG) u ovom periodu u Srbiji vodi žestoku medijsku, lobističku i čak političku kampanju kako bi novi medijski zakoni bili podređeni njenim poslovnim interesima.

Radi se o izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i posebno Zakona o elektronskim medijima, o čemu se trenutno vodi javna rasprava, posle koje bi Vlada Srbije trebalo da usvoji finalne predloge zakona i prosledi ih Skupštini Srbije na usvajanje.

U pomenutoj kampanji angažovana je cela mašinerija: mediji u vlasništvu UG-a (TV stanice N1 Srbija i Nova S, dnevni listovi "Danas“ i "Nova“, sa njihovim internet portalima) danima objavljuju priloge u kojima nastupaju medijski stručnjaci i predstavnici udruženja novinara, pojedini opozicioni političari i poslanici Evropskog parlamenta – svi pomenuti i inače redovni sagovornici medija UG-a i saradnici UG-a – koji zastupaju stavove koji su, bez izuzetka, u skladu sa interesima UG-a.

Šta je cilj: da se zaustavi rast najvećeg tržišnog konkurenta te grupacije, kompanije "Telekom Srbija“ (TS), i da se situacija na tržištu vrati na onu do 2018. godine kada je UG imao apsolutno dominantan položaj.

Za ostvarenje tog cilja UG u aktuelnoj kampanji zahteva:

Da se TS, pod izgovorom da je kompaniji većinski akcionar država (58,11% udela), zakonom onemogući svako pravo na osnivanje medija i vlasništvo u medijima, uključujući sportske TV kanale poput Arena sport i filmske i serijske poput Superstar;

Da operatori (gde je UG vlasnik SBB-a) imaju apsolutnu nadmoć nad TV kanalima koje distribuiraju – da mogu da potpuno samovoljno određuju finansijske uslove za prava na emitovanje, da nemaju obavezu emitovanja kanala sa nacionalnom frekvencijom, da nemaju obavezu davanja prvenstva javnom servisu (RTS) i ostalim "nacionalnim“ emiterima prilikom određivanja rasporeda TV kanala u ponudi.

Mediji UG-a u Srbiji u periodu javne rasprave o medijskim zakonima, uoči njihovog očekivanog prosleđivanja Vladi Srbije, svakog dana imaju po desetak objava u kojima se tvrdi da će, ukoliko navedeni zahtevi ne budu ispunjeni, u Srbiji "zavladati medijski mrak“ i sugerišu da bi UG u tom slučaju mogao da se povuče iz Srbije.

U prvoj fazi javne rasprave u kampanji UG-a se konstantno ponavljalo i da vlasništvo TS-a u medijima nije u skladu sa standardima EU, odnosno da "u EU državni operatori ne mogu da budu vlasnici medija“. Takve tvrdnje iznosili su čak i neki od najuglednijih medijskih stručnjaka. Ubrzo je, međutim, dokazano da u čak 10 zemalja EU postoji ukupno 12 medija čiji su vlasnik telko operatori čiji je najveći akcionar država.

Suočeni sa ovim dokazima, mediji UG-a i ti isti stručnjaci su jednostavno preko noći "promenili ploču“ tvrdeći da "nije važno kako je u EU“, da je Srbija "mnogo specifična“ i da "to što je nešto u EU ne mora da znači da mora da bude u Srbiji“. Ima li potrebe naglasiti: N1, Nova S i ostali nisu doveli u pitanje kredibilitet tih stručnjaka uhvaćenih u neznanju / širenju neistina.

Šta je javni interes u sprečavanju TS-a da bude vlasnik sportskih i filmskih TV kanala, to takođe u kampanji UG-a nije razjašnjeno. Umesto toga konstantno se ponavlja da država preko vlasništva TS-a u medijima drži Srbiju u "medijskom mraku“. Kritičari medijskih zakona uopšte ne pominju kvalitet programa koji emituju jedina dva informativna (i kablovska) TV kanala čiji je suvlasnik TS – Euronews Srbija i Bloomberg Adria. A ne pominju jer njihovim uređivačkim standardima i praksi izveštavanja i nema šta da se prigovori.

Arena sport se u prethodnom periodu pozicionirala kao pružalac najekskluzivnijih sportskih sadržaja, kako u Srbiji tako u celom regionu "bivše Jugoslavije“, a pritom ne prestaje da raste. Kolateralni rezultat toga je drastičan pad gledanosti i prihoda TV Sportklub u vlasništvu UG-a. U slučaju zabrane TS-u da drži Arenu, jasno je ko bi iz svega profitirao. Slično se odnosi na Superstar, koji je najpopularniji filmski i serijski kanal u Srbiji.

Izmenama zakona iz 2014. godine, što se desilo na insistiranje UG-a, omogućeno je da distributeri medijskih sadržaja mogu i da proizvode medijske sadržaje. Istog trenutka SBB i UG krenuli su u veliku operaciju osnivanja mreže medija, a u tržišnu borbu TS se uključio tek 2018. godine. Osnovno, sve do 2018. TS je zapravo potpuno zanemario segment distribucije TV sadržaja, kao i interneta, SBB je bio apsolutno tržišno dominantan na svim ovim poljima.

Bez ekskluzivnih medijskih sadržaja, koji se najefikasnije obezbeđuju vlasništvom u medijima, TS bi se vrlo brzo opet sveo na ono što je bio do pre pet godina, a UG bi ponovo bio gospodar tržišta (dodajmo da ova kompanija vodi i kampanju da TV Nova S dobije nacionalnu frekvenciju).

To je cela poenta aktuelne kampanje UG-a u vezi sa medijskim zakonima i protiv TS-a.

Šta je u svemu dodatno zanimljivo:

Napadi na TS dolaze preko TV kanala UG-a fiktivno registrovanih u Luksemburgu, zarad izbegavanja plaćanja poreza državi Srbiji i ostalih dažbina poput onih SOKOJ-u, a koji istovremeno imaju ogromne prihode od reklama, iako to po zakonu ne bi smeli jer se bave "prekograničnim emitovanjem“. Razni stručnjaci ovu činjenicu u svojim nastupima na medijima UG-a ne izgovaraju, iako i sami znaju da protiv TS-a govore upravo za medije u vlasništvu kompanije koja ne poštuje zakon.

Šta je stav kompanije "Telekom Srbija“:

"Svi igrači na tržištu treba da imaju jednake uslove, ako biste jednom učesniku tržišne utakmice zabranili da ima vlasništvo u medijima, a drugima dozvolili, to bi bilo protivustavno“, izjavio je 13. 10. 2023. za TV Prva generalni direktor "Telekoma Srbija“ Vladimir Lučić.

U nastavku sledi pravno tumačenje izmene medijskih zakona

Cilj novog zakona o javnom informisanju i medijima jeste da se sprovedu ciljevi i zadaci utvrđeni u Medijskoj strategiji Republike Srbije 2020–2025. Zakon o javnom informisanju i medijima je u Srbiji osnovni zakon za štampane/online medije, a krovni zakon za elektronske medije. S druge strane, cilj novog zakona o elektronskim medijima je ne samo usklađivanje sa Medijskom strategijom, već takođe i usaglašavanje sa izmenama EU Direktive o Audio-vizuelnim medijskim sadržajima (EU AVMS Directive).

Najbitnije novine Zakona o javnom informisanju i medijima:

Uvođenje samoregulatornog tela – Saveta za štampu. Ovo profesionalno telo novinara dobilo je funkciju u okviru postupka dodeljivanja javnih sredstava na ime projektnog sufinansiranja u oblasti štampanih i online medija. Savet će davati podatke da li je medij, koji aplicira za javna sredstva, kršio zakonske odredbe ili etičke standarde. Novinarska udruženja nisu saglasna da li Savet treba da ima nadležnost i nad medijima koji nisu priznali Savet, ili ne. S toga je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija inicijalno izašlo sa ograničenim ingerencijama Saveta. Međutim, zahtev iz Medijske strategije je da Savet ima nadležnost nad svim medijima. Prema neformalnim informacijama, ministarstvo je u tom delu izmenilo nacrt zakona i uspostavilo punu nadležnost Saveta.

Unapređivanje postupka dodeljivanja javnih sredstava na ime projektnog sufinansiranja.

Poboljšani radnopravni status novinara.

Uspostavljanje obaveze izdavača da sačini, objavi i registruje interni dokument kojim se uspostavljaju mere zaštite uređivačke politike.

Povećana transparentnost odnosa privatnih medija sa državom i njenim emanacijama – obaveza registracije ugovornih odnosa sa državom, njenim institucijama i kompanijama, sada je proširena, tako da se u registru medija moraju registrovati i finansijski detalji tih odnosa.

Regulisanje položaja proizvođača medijskog sadržaja – reguliše se osnivanje proizvođača medijskih sadržaja i njihova registracija.

Tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju kritikovano je rešenje koje se tiče izuzetka od zabrane da država može da osniva medije (štampane i elektronske). Prema Nacrtu zakona koji je bio predmet javne rasprave, izuzetak važi za izdavače koje osniva kompanija sa državnim kapitalom a koja ne obavlja delatnost od opšteg interesa (tj. nije javno preduzeće) i nije korisnik državne pomoći. Ovakav isti izuzetak napravljen je i za elektronske medije u Nacrtu zakona o elektronskim medijima.

Ova rešenja su najviše kritikovana od strane "Junajted grupe“ i njenih medija u Srbiji (N1 i Nova S), glavnog konkurenta državnog telekomunikacionog operatora "Telekom Srbija“. Njihov glavni argument je tvrdnja da Medijska strategija predviđa izlazak države iz medija. Činjenica je da Medijska strategija govori o privatizaciji tačno određenih državnih medija preko kojih se ostvaruje javni interes u medijima (sem RTS), ali ne govori o zabrani da država ne može osnivati komercijalne medije tj. da ostvaruje komercijalni interes u sferi medija. Niti govori o privatizaciji sportskih kanala u portfoliju "Telekoma Srbija“ (Arena TV).

Prema neformalnim informacijama, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija izmenilo je relevantnu odredbu Nacrta zakona o javnom informisanju, tako da se izuzetak od zabrane ograničava samo na osnivače izdavača koji su telko kompanije i samo u sferi elektronskih medija. U sadejstvu sa zabranom iz Zakona o elektronskim medijima, to bi značilo da država može imati vlasništvo samo u komercijalnim elektronskim medijima, i to preko telekomunikacionih kompanija koje nisu javna preduzeća (što bi ovde bio "Telekom Srbija“), bez prava na državnu pomoć, a time i bez prava na projektno sufinansiranje.

Treba imati u vidu da je sadašnji Zakon o javnom informisanju, 2014. godine, upravo na inicijativu "Junajted grupe“ izmenjen tako da ista grupa društava u svom portfoliju može imati kako TV kanale i online medije tako i kablovsku distribuciju. "Junajted grupa“ u Srbiji u portfoliju ima TV kanale informativnog, sportskog i zabavnog karaktera, štampane i online medije, kao i kompaniju SBB koji je kablovski i internet distributer. "Junajted grupa“ svoje TV kanale emituje iz Luksemburga ne želeći da svoje kanale registruje u Srbiji. S druge strane, "Telekom Srbija“ u portfoliju ima kablovsku i internet distribuciju i sportske kanale na kojima prikazuje licenciran sportski sadržaj (Arena TV), a ne poseduje štampane medije.

Fokus Nacrta zakona o elektronskim medijima je na uspostavljanju mehanizama koji obezbeđuju nezavisnost i proširene ingerencije regulatornog tela za medije – REM. EU je u svojim izveštajima o napretku Srbije ka EU kritikovala rad REM-a.

Novim nacrtom zakona država je isključena iz izbora članova Saveta REM-a. REM će ubuduće davati saglasnost na promenu vlasničke strukture u pružaocu medijske usluge, slično Komisiji za zaštitu konkurencije, samo ovde sa aspekta ugrožavanja medijskog pluralizma. Izvršena je konkretizacija prava pružalaca medijskih usluga protiv operatora elektronskih komunikacija, a pred REM-om (u slučaju da operator diskriminiše pružaoca medijske usluge). Proširuju se i must carry pravila (pravila obaveznog prenosa određenih TV kanala), sa ciljem bolje vidljivosti regionalnih i lokalnih TV kanala, kao i kanala koji se bave temama nacionalnih manjina. Takođe je zakonom detaljno regulisana logička numeracija kod kablovskih operatora tj. redosled postavljanja TV kanala koji su javni medijski servisi i kanala koji imaju nacionalnu pokrivenost (tzv. nacionalne frekvencije). Ovo pravilo je REM ranije uveo na osnovu svojih opštih akata, ali to pravilo u praksi nije bilo poštovano, prvenstveno od strane SBB-a tj. "Junajted grupe“. Ovo zakonsko rešenje je oštro kritikovano od strane "Junajted grupe“, s obzirom na to da SBB više neće moći na nultoj i prvoj poziciji staviti svoje TV kanale (N1 i Nova S), što "Junajted grupa“ tumači kao ugrožavanje nezavisnih medija. Svi kablovski operatori moraće uniformno da poređaju navedene kanale. Naposletku, vrši se pritisak da mandat sadašnjeg Saveta REM-a prestane momentom stupanja novog zakona na snagu, iako je to protivno odredbama važećeg Zakona o elektronskim medijima.

Telko operatori sa državnim vlasništvom i vlasništvo u medijima

Kompanije za telekomunikacije, čiji je najveći suvlasnik država, u većem broju zemalja EU i Švajcarskoj mogu da budu i jesu vlasnici medija.

Reč je o operatorima:

"A1 Telekom Austria AG“

"Deutsche Telekom“

"OTE Group“

"Orange SA“

"Telia Company“

"Proximus SA“

"Proximus Luxembourg SA“

"Levira AS“

"Swisscom AG“

Kompanija "A1 Telekom Austria AG“, gde država ima 28,42 odsto vlasništva, u svojoj Austriji je vlasnik TV kanala "A1 now“. Pored toga, u Sloveniji emituju kanal "Studio Proteus“.

"Deutsche Telekom“, gde država Nemačka drži 31,9 odsto akcija, vlasnik je niza medijskih kuća koje emituju program u čak tri države – "Magenta“ TV kanali u Austriji, "Digi Sport“ kanali i "Magio TV“ u Slovačkoj, dok je velika mreža "Cosmote“ kanala u Grčkoj, gde je "Deutsche Telekom“ prisutan preko provajdera OTE.

Kraljevina Švedska: država je u kompaniji za telekomunikacije "Telia Company“ glavni akcionar sa 39,5 učešća, a taj provajder je vlasnik TV kanala "TV4“, MTV, "C More“ i "LTM Straume“. "Telia“ je do vlasništva nad "TV4“ došla akvizicijom jedne privatne kompanije, za šta je dobila dozvolu regulatora.

Kraljevina Belgija: država ima 53,51 odsto udela u provajderu "Proximus SA“, koji je vlasnik mreže TV kanala "Pickx“. A u Luksemburgu država je stopostotni vlasnik provajdera "Proximus Luxembourg SA“, koji drži "Tango TV“.

"Orange SA“ za najvećeg akcionara ima državu Francusku sa 23 odsto akcija i vlasnik je mreže kanala OCS u matičnoj zemlji. Uz to, francuski državni operator u Poljskoj ima kompaniju "Orange Polska SA“, koja drži "Orange TV“.

Estonija – tamo je država vlasnik 51 odsto akcija u provajderu "Levira AS“, koji je vlasnik mreže kanala ETV, zatim "Tallinna TV“, kao i TV "France 24“ u toj zemlji.

Na sve ovo dodajmo Švajcarsku, državu nesporne demokratije, čija je ekonomija u velikoj meri sinhronizovana sa EU. Tamo je država većinski vlasnik kompanije "Swisscom AG“, sa 50,95 odsto akcija, a ovaj operator u vlasništvu ima kanale "Blue Zoom D“, "Blue Zoom F“ i "Blue Vision TV“.