I škole dobijaju ocenu za svoj rad: Ove godine analiza 267 obrazovnih ustanova

U ovoj školskoj godini Ministarstvo prosvete napravilo je plan da se analizira i vrednuje rad 275 obrazovnih ustanova - 267 osnovnih, srednjih i mešovitih škola, kao i osam predškolskih ustanova. Reč je o drugom ciklusu vrednovanja škola.

U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja  kažu da u periodu od šest godina svaka škola mora biti vrednovana bar jednom. 
Najniža ocena koju škola može da dobije je jedinica, dok je najviša četvorka. 
 
U prvom ciklusu vrednovane su 1.154 osnovne škola. Svaka treća ocenjena je dvojkom, jedinicu je dobilo četiri odsto škola, dok je 70 odsto procenjeno ocenom 3 ili 4. Prosečna ocena bila je 2,8.
 
 - Tada je vrednovano i 437 srednjih škola. Prosečna ocena opšteg kvaliteta rada za sve vrednovane srednje škole iznosila je 2,8. Od toga 69,6 odsto škola dobilo opštu ocenu 3 ili 4, koja ih svrstava u kategoriju škola u kojima se dobro radi. Opštu ocenu 2 za kvalitet rada ima četvrtina vrednovanih škola, dok je 3,7 odsto škola dobilo najnižu ocenu 1 - kaže Gordana Čaprić, zamenica direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

 
Novi ciklus vrednovanja škola počeo je u školskoj 2019/20, ali je korona ceo proces zaustavila na dve godine. Od prošle školske godine proces je ponovo aktiviran i nastavljen ove.
 
Za svaku školsku upravu formirani su timovi koji vrednuju škole. Dolazak prosvetnih savetnika se najavljuje obrazovnim ustanovama i najčešće ostaju dva ili tri dana. Prati se kako nastavnici realizuju časove, razgovara se sa direktorom, stručnim saradnicima, nastavnicima, učenicima, roditeljima. Analizira se pedagoška dokumentacija, godišnji plan rada, opremljenost, bezbednost škole.

Foto: Tanjug/Aleksandar Ćirić

 
Vrednovanje šest oblasti

 
 - Spoljašnje vrednovanje škole vrši se u šest oblasti kvaliteta na osnovu 24 standarda i 124 pokazatelja kvaliteta rada škola. Na osnovu prisutnosti pokazatelja i ostvarenosti standarda, škola se ocenjuje ocenom od 1 do 4, pri čemu je ocena 4 najviša ocena -  navela je Čaprić.
 
Spoljašnje vrednovanje sprovodi se najmanje jednom u šest godina. Spoljašnje vrednovanje može se sprovoditi i češće, prema proceni nadležne školske uprave, na zahtev ministra nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja ili škole. U školi koja je ocenjena ocenom 1, spoljašnje vrednovanje se sprovodi nakon tri godine.
 
Čim završe rad, prosvetni savetnici obično usmeno upoznaju direktora ustanove o preliminarnim nalazima o radu ustanove. Tim za spoljašnje vrednovanje priprema izveštaj i dostavlja ga ustanovi najkasnije u roku od 60 dana od izvršenog pregleda.
 
Godišnji izveštaji se redovno objavljuju na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

 
Miletić: Ocenjivanje bitno za obrazovni sistem

 
Među školama koje će se ove godine ocenivati je i 14. beogradska gimnazija. Direktorka škole Marija Miletić smatra da je spoljašnje vrednovanje obrazovnih ustanova bitno za obrazovni sistem u celini.
 
 - Bez obzira na samovrednovanje koje je u obavezi da obavlja svaka škola, bitno je da postoje eksterni evaluatori zbog nepristrasnosti pri radu. Jedno je kada sami sebe procenjujete i ocenjujete, a drugo kada to radi neko sa strane. Koliko god se trudili da budete objektivni, bolje se vidi kada se posmatra sa strane, kada se uporedi sa radom ostalih škola -  kaže Miletić.
 
Dodaje da je važno da svaka škola "zna gde se nalazi" u odnosu na druge.
 
- Istina je da su neke stvari teško uporedive. Svaka škola ima svoje prednosti, ograničenja. Konkretno, nama su prostorni kapaciteti ograničenja za realizaciju mnogo čega. Iz tog razloga smatram da je bitno da postoje ocenjivači koji će oceniti rad škola, dati smernice kako da se poboljša kvalitet rada. Kvalitet nastave se procenjuje kroz obavezne, neobavezne oblike, raspored aktivnosti, dodatnu, dopunsku, redovnu nastavu -  istakla je Miletić.
Inače, ciklično ocenjivanje rada škola je standard i u evropskim zemljama. Indikatori za vredovanje su slični kao i u Srbiji - nastava, podrška učenicima, organizacija. Sve su to delovi mozaika koji treba da se složi da bi jedna obrazovna ustanova dobro radila.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.