Alarmantna prognoza: Dramatične promene vremena stižu u Srbiju, preti li nam katastrofa?

Planeta Zemlja je imala najtopliji septembar u istoriji, bilo je toplije 1,75 stepeni nego u predindustrijskoj eri. Kakvi će tek biti izveštaji za oktobar, mesec kada smo u njegovoj drugoj polovini imali u Srbiji izmereno čak 32 stepena, saznaćemo uskoro. U svakom slučaju, septembarski podaci i sve ovo čemu sada svedočimo, zlokobni je signal o brzini kojom gasovi staklene bašte menjaju našu klimu.

Prema evropskom portalu "Kopernikus“, septembar je imao prosečnu temperaturu od 16,38 stepeni. To je 0,5 iznad temperature prethodnog najtoplijeg septembra, 2020, i oko 1,75 stepeni topliji septembar u poređenju sa predindustrijskim periodom 1850–1900, objavio je RTS.

Temperaturne anomalije su ogromne – daleko veće od svega što smo ikada videli u prošlosti, ističe prvi čovek Svetske meteorološke organizacije (SMO).

- Posebno je zabrinjavajuće što se El Ninjo i dalje razvija, tako da možemo očekivati da će se rekordne temperature nastaviti mesecima, sa kaskadnim uticajima na našu životnu sredinu i društvo - rekao je prof. Peteri Talas, generalni sekretar SMO.

Ako čoveku poraste temperatura za 1,5 stepen, on je bolestan, tako je i sa planetom

Dr Vladimir Đurđević, klimatolog i redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže da je zapravo zvanična informacija da je planeta u proseku toplija za 1,2 stepena u odnosu na predindustrijski period.

Kako objašnjava, to je srednja vrednost svih temperatura za planetu za poslednjih 20 godina, a ne na pojedinačnim lokacijama, i kada se to uporedi sa krajem 19. veka dobija se vrednost 1,2 stepena.

Foto: Printskrin/ RTS

Međutim, kod nekoga ko se bavi i drugačijim analizama ova vrednost je 1,5 ili 1,7 zato što neko računa još koji vek unazad, ali generalno kada se priča o klimatskim promenama i gde smo sada, uzima se referentan broj - 1,2 stepena. Ali i to je alarmantno!

- Promenili smo hemijski sastav atmosfere koji je ključan u tome koliko energije dolazi na planetu i koliko odlazi sa nje. Narušili smo balans i male promene ukazuju da je sistem u gadnom problemu, slično kao u našem telu. Kada smo na 37 telesne temperature – aspirin, kada smo na 38 – ozbiljniji lekovi, a kada je 39 treba infuzija! Tako je i sa temperaturom na planeti koja je štelovana milionima godinama. Zato postoji granica od 2 stepena - objašnjava klimatolog.

Đurđević objašnjava da postoji i jedna zabuna, a tiče se trenutno temperature za septembar, odnosno, septembar je ove godine bio za 1,7 stepeni topliji nego prosečan septembar i to je broj koji se odnosi samo na poslednji septembar, a ne odnosi se na period od dvadesetak godina.

- Dakle, broj koji je bliži 2 stepena se odnosi na pojedinačni mesec, a ne na celu godinu. Ovi brojevi su zanimljivi zato što se u pregovaranju o klimatskim promenama pojavljuju dva broja, jedan je da temperatura treba da se zaustavi na 1,5 stepeni, a drugi je, ako ne uspemo da je zaustavimo na 1,5 krajnja granica je 2 stepena, i nikada ne bi smeli da je pređemo. Zato treba da se potrudimo da zaustavimo porast temperature. Kada se desi neka od anomalija koja je blizu 2 stepena, čak i ako se odnosi na pojedinačni mesec, možemo pročitati da smo se skoro približili granici - kaže Đurđević.

On ističe i da je to svakako indikator da se približavamo granici i što se češće budu dešavale anomalije to je znak da smo bliži granici, ali treba 10 godina zaredom da septembri budu 1,7 stepeni topliji da bi mogli da kažemo da više nismo na 1,2 nego na 1,7 stepeni većoj temperaturi.

Kako god, sve ovo je dokaz da se planeta i dalje zagreva i zagreva se i brže nego pre zato što i dalje dodajemo ogromne količine ugljen-dioksida u atmosferu.

"Umesto da smanjimo ugljen-dioksid, mi ga dodajemo"

Da bi zaustavili porast temperature, moramo da dodajemo sve manje ugljen-dioksida i u jednom trenutku da prestanemo, a mi svake godine dodamo više nego prethodne ili vrlo slično.

- Jedina godina kada smo dodali manje ugljen-dioksida bila je zbog korone, a i tada smo dodali samo oko 5-6 odsto manje. To je dokaz koliko je to težak zadatak. Očekujte da će planeta biti sve toplija u budućnosti - upozorava Đurđević.

Klimatske promene brže stižu u Srbiju nego globalno

Kada je Srbija u pitanju, prosečna godišnja temperatura porasla je za bliže 2 stepena Celzijusa, što znači da u našem regionu klimatske promene dolaze malo brže nego globalno.

- Isto zavisi koji se podaci gledaju, pošto kod nas nema tako dugog posmatranja, najduže je za Beograd od 1888. godine i ako se gleda poslednjih pet, šest godina bilo je za oko 2 stepena toplije nego što je bilo na kraju 19. veka. Naš region ima najbrži porast letnjih temperatura, svakih 10 godina leta su bila za 0,45 stepeni toplija - kaže Đurđević.

Objašnjava da je klimatski sistem kompleksan kao ljudsko telo. Pet osnovnih elemenata voda, vazduh, tlo, biosfera, ledeni pokrivač, i svaki element ima milijardu detalja koji interaktuje jedan s drugim.

Sistem se štelovao na ravnotežu milionima godinama i jedino što je ostalo od oscilacija su bila ledena i međuledena doba.

Svakih 1.000 godina Zemlja uđe u ledeno doba i tamo provede oko 20.000 godina, izađe i bude u međuledenom dobu a mi smo, kaže naš poznati klimatolog, "poremetili vrlo složenu mašinu i pogodili smo je u Ahilovu petu, na najslabije mesto - hemijski sastav atmosfere".

Mlade čeka ozbiljnim problemima

Prelazak dva stepena svakako ne znači da će sve da izgori, ali ćemo se nalaziti u situacijama u kojima je teško nositi se sa nedaćama, s ekstremima, nedostatkom vode, otežanom proizvodnjom hrane, potencijalnim klimatskim migrantima...

Ljudi koji su danas studenti biće pred ozbiljnim izazovima. Možda ljude pred penzijom nije briga šta će da bude za 20 i više godina, ali oni koji su sada mladi će se suočiti sa problemima koji su ozbiljniji od sadašnjih problema.

- Letos smo imali smo poplave, toplotne talase, superćelijske oluje. Štete su velike. Te pare smo kao društvo izgubili. Mogli smo možda da renoviramo vrtić, da napravimo obrazovni centar, a mi ćemo ih potrošiti na saniranje poplava, na krečenje kuća. Tako gubimo moć da se razvijamo, jer moramo da „krpimo rupe“. Sve češće štete postaju vidljiva stavka u budžetu, a za 30 godina to će da bude nešto bez čega obračun budžeta neće biti moguć. Zato oni koji sada imaju 20 godina kada budu imali 30, njihov će ekonomski kapacitet biti drugačiji, jer će stavka koja se tiče klimatskih promena da bude značajnija i potencijalno mogu da imaju niži kvalitet života nego mi, a to je poražavajuće - napominje Vladimir Đurđević.

"Ja jesam zabrinut"

Na pitanje koliko je kao klimatolog zabrinut zbog svega toga, Đurđević kaže da njegova „zabrinutost ide u smeru što ne vidi sistematično razmišljanje i brigu“.

- Klimatskim promenama se bavimo od problema do problema. Bile su superćelijske oluje i svi su pitali šta je to, ko je kriv, zašto nemamo sistem za rane najave i upozorenja, zašto nam ne stiže SMS da stiže oluja... Tako je bilo tri dana i posle smo zaboravili da postoje superćelijske oluje. I oni koji bi trebalo da vode računa da to bude kontinuirana priča se ponašaju tako. Trebao bi neko da se bavi time i da se napravi sistem upozorenja, jer imamo primere da su ih napravili u mnogim zemljama, funkcionišu i pomažu. A mi ćemo čekati sledeću superćelijsku oluju i opet će da se pitaju je l' ova bila jača i zašto nisu napravili sistem. Brine me što ne postoji sistematičnost i ta nesistematičnost je moja slika budućnosti u kojoj vidim da se problemi gomilaju, a mi idemo okolo i „krpimo rupe“ - zaključuje Vladimir Đurđević.