Obeležavamo Svetski dan štednje: Računica jasno kaže za koliko je isplativija štednja u dinarima

Period oko Svetskog dana štednje (31. oktobar) je uvek dobra prilika da se podsetimo značaja štednje, kako za pojedince, tako i za celokupan ekonomski sistem zemlje.

U neizvesnim okolnostima sa kojima se svet suočava poslednjih nekoliko godina, izazvanim geopolitičkim faktorima, energetskom krizom i inflacijom, posebno dolazi do izražaja značaj akumulirane štednje kao vid sigurnosti koji pomaže da se krizna vremena prebrode na lakši način.

Ovogodišnji Svetski dan štednje dočekujemo i obeležavamo uz najviše (rekordne) nivoe štednje i u domaćoj i u stranoj valuti. Poverenje građana u domaći finansijski sistem i srpski dinar rezultiralo je rastom dinarske i devizne štednje i u uslovima prisutnih višegodišnjih globalnih kriza, sve zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti u našoj zemlji, saopštila je NBS:

Štednja u domaćoj valuti brže raste od devizne štednje već 11 godina uzastopno i prema poslednjim operativnim podacima premašila je protivvrednost milijarde evra (prema poslednjim operativnim podacima s kraja oktobra iznosi oko 118 milijardi dinara).

Štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina je porasla preko šest puta (preko 500%) i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (rast od 98,3 milijarde dinara). Istovremeno, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi dinarske štednje koje se ispoljavaju u rastu učešća dugoročnih depozita. U istom periodu, devizna štednja je rasla sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju - povećana je gotovo 80%, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012. godine) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023. godine).

Sa ciljem smirivanja inflacije i negativnih posledica rasta svetskih cena hrane i energenata, Narodna banka Srbije i Vlada Srbije su u poslednje tri godine donele niz mera, koje su bile efikasne i pravovremene, što je uticalo na smirivanje inflacije, njeno usmeravanje na sigurnu opadajuću putanju ka ciljanom rasponu i očuvanje ukupne finansijske stabilnosti.

Inflacija u Srbiji usporava šesti mesec zaredom i u septembru je iznosila 10,2% međugodišnje, šest procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta ove godine. Očekujemo da do kraja godine međugodišnja inflacija bude na nivou od oko 8%, a da se nakon toga, polovinom naredne godine nađe u ciljanom rasponu (3±1,5%).

Foto: Informer DN

 

Kako bi zaustavila rast cena i smanjila inflaciona očekivanja, vodeći pri tome računa da ne ugrozi nastavak privrednog rasta, Narodna banka Srbije je postepeno i kontinuirano pooštravala monetarne uslove. Prvo smo povećanjem prosečne ponderisane repo stope od oktobra 2021. godine blagovremeno i postepeno krenuli u pooštravanje monetarne politike, a zatim nastavili odlučnije povećanjem referentne kamatne stope od aprila 2022. godine, sa 1%, na aktuelnih 6,5%. Podršku zatezanju domaćih monetarnih uslova u odlučnoj nameri da inflaciju svede u ciljane okvire, NBS je dala i povećanjem stopa obavezne rezerve od septembra 2023. godine.

Nezanavljana štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako, štediša, koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Štednja u dinarima, oročena na tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90% posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.

Praktično, u prošlih 11 godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, što potvrđuju rezultati urađenih analiza.

Dinamičan rast dinarske štednje u prethodnih 11 godina doprineo je da pokazatelj dinarizacije ukupnih depozita (privreda i stanovništvo) bude više nego udvostručen - prema podacima za septembar 2023. godine iznosi gotovo 42% (krajem 2012. godine iznosio je 19,3%). Dalje unapređenje procesa dinarizacije domaćeg finansijskog sistema i u predstojećem periodu biće jedan od prioriteta Narodne banke Srbije, a u vezi s tim i podržavanje štednje u domaćoj valuti, naglašavajući njenu veću isplativost u odnosu na deviznu štednju.