Obeležavamo Svetski dan štednje: Računica jasno kaže za koliko je isplativija štednja u dinarima

Period oko Svetskog dana štednje (31. oktobar) je uvek dobra prilika da se podsetimo značaja štednje, kako za pojedince, tako i za celokupan ekonomski sistem zemlje.

U neizvesnim okolnostima sa kojima se svet suočava poslednjih nekoliko godina, izazvanim geopolitičkim faktorima, energetskom krizom i inflacijom, posebno dolazi do izražaja značaj akumulirane štednje kao vid sigurnosti koji pomaže da se krizna vremena prebrode na lakši način.

Ovogodišnji Svetski dan štednje dočekujemo i obeležavamo uz najviše (rekordne) nivoe štednje i u domaćoj i u stranoj valuti. Poverenje građana u domaći finansijski sistem i srpski dinar rezultiralo je rastom dinarske i devizne štednje i u uslovima prisutnih višegodišnjih globalnih kriza, sve zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti u našoj zemlji, saopštila je NBS:

Štednja u domaćoj valuti brže raste od devizne štednje već 11 godina uzastopno i prema poslednjim operativnim podacima premašila je protivvrednost milijarde evra (prema poslednjim operativnim podacima s kraja oktobra iznosi oko 118 milijardi dinara).

Štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina je porasla preko šest puta (preko 500%) i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (rast od 98,3 milijarde dinara). Istovremeno, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi dinarske štednje koje se ispoljavaju u rastu učešća dugoročnih depozita. U istom periodu, devizna štednja je rasla sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju - povećana je gotovo 80%, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012. godine) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023. godine).

Sa ciljem smirivanja inflacije i negativnih posledica rasta svetskih cena hrane i energenata, Narodna banka Srbije i Vlada Srbije su u poslednje tri godine donele niz mera, koje su bile efikasne i pravovremene, što je uticalo na smirivanje inflacije, njeno usmeravanje na sigurnu opadajuću putanju ka ciljanom rasponu i očuvanje ukupne finansijske stabilnosti.

Inflacija u Srbiji usporava šesti mesec zaredom i u septembru je iznosila 10,2% međugodišnje, šest procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta ove godine. Očekujemo da do kraja godine međugodišnja inflacija bude na nivou od oko 8%, a da se nakon toga, polovinom naredne godine nađe u ciljanom rasponu (3±1,5%).

Foto: Informer DN

 

Kako bi zaustavila rast cena i smanjila inflaciona očekivanja, vodeći pri tome računa da ne ugrozi nastavak privrednog rasta, Narodna banka Srbije je postepeno i kontinuirano pooštravala monetarne uslove. Prvo smo povećanjem prosečne ponderisane repo stope od oktobra 2021. godine blagovremeno i postepeno krenuli u pooštravanje monetarne politike, a zatim nastavili odlučnije povećanjem referentne kamatne stope od aprila 2022. godine, sa 1%, na aktuelnih 6,5%. Podršku zatezanju domaćih monetarnih uslova u odlučnoj nameri da inflaciju svede u ciljane okvire, NBS je dala i povećanjem stopa obavezne rezerve od septembra 2023. godine.

Nezanavljana štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako, štediša, koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Štednja u dinarima, oročena na tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90% posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.

Praktično, u prošlih 11 godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, što potvrđuju rezultati urađenih analiza.

Dinamičan rast dinarske štednje u prethodnih 11 godina doprineo je da pokazatelj dinarizacije ukupnih depozita (privreda i stanovništvo) bude više nego udvostručen - prema podacima za septembar 2023. godine iznosi gotovo 42% (krajem 2012. godine iznosio je 19,3%). Dalje unapređenje procesa dinarizacije domaćeg finansijskog sistema i u predstojećem periodu biće jedan od prioriteta Narodne banke Srbije, a u vezi s tim i podržavanje štednje u domaćoj valuti, naglašavajući njenu veću isplativost u odnosu na deviznu štednju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.