Srbija u samom vrhu Evrope! Kljukamo se antidepresivima kao bombonama

Svaka četvrta ili peta osoba između 20 i 25 godina povremeno ili svakodnevno uzima neki od lekova iz grupe sedativa. U Srbiji se godišnje proda oko 7 miliona pakovanja lekova za smirenje.

Postoji čitav spektar lekova za smirenje: od onih koji relativno retko dovode do zavisnosti tipa bromazepama pa do onih koji jako često dovode do zavisnosti kao što su lorezepam i ksalol.

Lekovi se često koriste kao "prva pomoć", legitimni su i legalni, društveno prihvatljiviji od alkohola i droga, pa problem zloupotrebe lekova može duže ostati nezapažen ili mu se ne pridaje toliki značaj.

Da stvar bude još opasnija,  lekovi za smirenje se u Srbiji koriste dva puta više nego u Evropi i Americi.

Svaki lek koji je trigonik (ima onaj crveni trougao) kompromizuje psihomotornu kordinaciju i produžava vreme reagovanja, pa zato ne bi trebalo da se vozi pod dejstvom lekova.

Lekovi za smirenje su u širokoj upotrebi još od šezdesetih godina i dobro su proučeni i shvaćeni. Oni su mnogo sigurniji od mnogih lekova, i leče mnoga stanja- anksioznost, nesanicu,opsesivno kompulsivni poremećaj, ali bez pravilnog korišćenja stvaraju zavisnost. Isto je i sa lekovima za spavanje.

Foto: Shutterstock

Kada su u pitanju lekovi za spavanje tj. hipnotici i oni se često uzimaju na svoju ruku. Jako je važno da se oni uzimaju u kontunitetu ne duže od dve do 3 nedelje i to isključivo pod nadzorom lekara.

Svaka zavisnost se izuzetno teško leči, a do nje se dolazi jako lako. Ukoliko se zavisnost razvila i dođe do nagle obustave leka javiće se oređeni simptomi- glavobolja, mučnina, preznojavanje, dijareja, gubitak apetita, ometanja vida i sluha, halucinacije i na kraju epileptični napad.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.