Srbija u samom vrhu Evrope! Kljukamo se antidepresivima kao bombonama

Svaka četvrta ili peta osoba između 20 i 25 godina povremeno ili svakodnevno uzima neki od lekova iz grupe sedativa. U Srbiji se godišnje proda oko 7 miliona pakovanja lekova za smirenje.

Postoji čitav spektar lekova za smirenje: od onih koji relativno retko dovode do zavisnosti tipa bromazepama pa do onih koji jako često dovode do zavisnosti kao što su lorezepam i ksalol.

Lekovi se često koriste kao "prva pomoć", legitimni su i legalni, društveno prihvatljiviji od alkohola i droga, pa problem zloupotrebe lekova može duže ostati nezapažen ili mu se ne pridaje toliki značaj.

Da stvar bude još opasnija,  lekovi za smirenje se u Srbiji koriste dva puta više nego u Evropi i Americi.

Svaki lek koji je trigonik (ima onaj crveni trougao) kompromizuje psihomotornu kordinaciju i produžava vreme reagovanja, pa zato ne bi trebalo da se vozi pod dejstvom lekova.

Lekovi za smirenje su u širokoj upotrebi još od šezdesetih godina i dobro su proučeni i shvaćeni. Oni su mnogo sigurniji od mnogih lekova, i leče mnoga stanja- anksioznost, nesanicu,opsesivno kompulsivni poremećaj, ali bez pravilnog korišćenja stvaraju zavisnost. Isto je i sa lekovima za spavanje.

Foto: Shutterstock

Kada su u pitanju lekovi za spavanje tj. hipnotici i oni se često uzimaju na svoju ruku. Jako je važno da se oni uzimaju u kontunitetu ne duže od dve do 3 nedelje i to isključivo pod nadzorom lekara.

Svaka zavisnost se izuzetno teško leči, a do nje se dolazi jako lako. Ukoliko se zavisnost razvila i dođe do nagle obustave leka javiće se oređeni simptomi- glavobolja, mučnina, preznojavanje, dijareja, gubitak apetita, ometanja vida i sluha, halucinacije i na kraju epileptični napad.