Prva svađa i kraj: Svaki četvrti brak u Srbiji završi se razvodom! Evo u čemu je najčešći problem!

Svaki četvrti brak u Srbiji završi se razvodom još u prvim godinama zajedničkog života, pokazala je statistika. Razlozi su, objašnjavaju stručnjaci, ozbiljna i trajna poremećenost odnosa u braku i stvarna nemogućnost ostvarivanja zajednice života, te se godišnje raskine skoro 10.000 brakova.

U 2022. godini u Srbiji je broj razvedenih brakova porastao u odnosu na prethodnu godinu, tačnije razvedeno je 9.813 brakova, odnosno za 0,2% više, dok je prosečno trajanje braka 13,8 godina.

Prosečna starost muža koji se razvodi je 45,1 godina, a žene 41,5, podaci su Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

- Istraživanja su pokazala da je razvod braka drugi najstresniji događaj koji može zadesiti čoveka, a da je čak i odlazak u zatvor manje stresan od razvoda, naročito kada se ne postigne sporazumni razvod braka. Iako se ove dve situacije teško mogu porediti i razvod braka i odlazak u zatvor zahtevaju veliko prilagođavanje novonastalim okolnostima  - kaže advokat Tijana Vladisavljević.

Dodaje da kao što i nastaje, brak može voljom supružnika i prestati što je najbrži i najlakši način razvoda, ili kada nema sporazuma onda po osnovu tužbe za razvod braka – što je komplikovaniji i sporiji način.

Foto: Shuterstock

Prosečna starost muža koji se razvodi je 45,1 godina, a žene 41,5, podaci su Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

- Istraživanja su pokazala da je razvod braka drugi najstresniji događaj koji može zadesiti čoveka, a da je čak i odlazak u zatvor manje stresan od razvoda, naročito kada se ne postigne sporazumni razvod braka. Iako se ove dve situacije teško mogu porediti i razvod braka i odlazak u zatvor zahtevaju veliko prilagođavanje novonastalim okolnostima - kaže Vladisavljević.

Dodaje da kao što i nastaje, brak može voljom supružnika i prestati što je najbrži i najlakši način razvoda, ili kada nema sporazuma onda po osnovu tužbe za razvod braka - što je komplikovaniji i sporiji način.

Foto: Shuterstock

Brak se takođe može poništiti i ako nije zaključen u odgovarajućoj formi pred matičarem ili zbog nepostojanja saglasne izjave volja ili zbog postojanja bračnih smetnji.

- U bračne smetnje spada nekoliko aspekata. Postojanje bračnosti  što znači da je osoba već u braku prilikom sklapanja novog braka, nesposobnost za rasuđivanje u mementu zaključenja braka, maloletstvo ispod šesnaest godina u trenutku zaključenja braka i krvno srodstvo do određenog stepena. Brak se može raskinuti naravno i kada je zaključen u nekom drugom prikrivenom cilju, a ne u cilju zasnivanja zajednice - navodi advokat Tijana Vladisavljević.

Prema statistici, najveći broj razvedenih brakova čine brakovi sa decom (52,5%), a najčešće oni s jednim detetom. Nakon razvoda, deca su najčešće dodeljena ženi i to u 3.495 razvedenih brakova.

Sve kasnije ulaze u brak

Statistika je pokazala da muškarci i žene sve kasnije ulaze u brak, ali se kasnije i razvode. Razlika u godinama između supružnika u proseku iznosi nešto više od tri godine, a muškarci su najčešće stariji od žena.

Istraživanja kažu da se u Srbiji Vojvođani najčešće odlučuju za razvod, te ovaj region prednjači u odnosu na Šumadiju i Zapadnu Srbiju koji beleže najmanji broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika.

Foto: Shutterstock

Mnogi misle da je jedan od najčešćih razloga zbog kojeg se odlučuju na tužbe za razvod braka preljuba, odnosno prevara partnera.

- Jedno od najčešćih pitanja je da li se može podneti tužba za razvod braka zbog preljube, a odgovor je da sistem porodičnog prava Srbije ne predviđa krivicu jednog od partnera kao neophodan uslov za razvod braka. Što znači, ne postoji izričita zakonska obaveza vernosti u braku. Ako je jedan partner učinio preljubu, drugi partner svakako može podneti tužbu za razvod, ali će sud ceniti postojanje samo dva zakonska razloga o kojima smo pričali - priča ona.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.