U Srbiji obolela i beba stara samo 23 dana! Ovo treba da znate o epidemiji velikog kašlja!

U Srbiji su trenutno prijavljene dve epidemije velikog kašlja sa po 3 obolele osobe, a najmlađi pacijent oboleo u toku ove godine je beba od 23 dana, kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

- Jedna epidemija je u odeljenju osnovne škole u Beogradu, a druga na teritoriji Opštine Veliko Gradište. Najmlađa osoba obolela od velikog kašlja u 2023. godine je novorođenče staro 23 dana - kažu za Telegraf.rs u Institutu "Batut".

Naime, veliki kašalj pojavio se u Osnovnoj školi  "Gornja Varoš" u Zemunu, što je za naš portal potvrdio i direktor ove obrazovne ustanove Ilija Mirković.

- Imamo informaciju da ima bolesne dece koja ne dolaze u školu, ali vrlo malo. Nastavu pohađaju skoro svi učenici, ima samo nekoliko njih koji ne dolaze i za koje su nam javili roditelji. Ne znam sad tačan broj, ali sigurno je zaraženo manje od desetoro na 800 učenika - rekao je Ilija Mirković, direktor OŠ "Gornja varoš".

Direktor dodaje da su dobili informaciju od Doma zdravlja Zemun da ima bolesne dece i da su o tome obavestili roditelje.

- Dobili smo informaciju od Doma zdrava iz Zemuna da ima bolesne dece i roditeljima je to prosleđeno kako bi obratili pažnju. Deca koja su bolesna su, mislim, učenici šestog razreda i prvo je alarmirao jedan razredni starešina na simptome u razredu. Pretpostavljam da su to deca koja nisu vakcinisana protiv toga, ali opet nisam siguran - rekao je direktor.

Foto: Shutterstock

U "Batutu" podsećaju da je pertusis, odnosno veliki kašalj, u narodu poznat kao magareći kašalj, veoma zarazna bakterijska infekcija koja zahvata disajne puteve - respiratorni trakt, a koji uzrokuje bakterija Bordetella pertussis koja se može naći u usnoj duplji, nosu i ždrelu zaražene osobe.

Koji su simptomi?

- Simptomi se razvijaju najčešće 7 do 10 dana nakon izloženosti uzročniku, a u nekim slučajevima i nakon 21 dan. Na početku bolesti, simptomi podsećaju na običnu prehladu i uključuju kijanje, curenje iz nosa, blago povišenu temperaturu i blagi kašalj. Unutar dve nedelje kašalj postaje sve teži sa sve češćim epizodama i napadima zacenjivanja. Ove epizode su praćene iskašljavanjem viskozne sluzi, a često i povraćanjem. Na početku bolesti napadi se javljaju tokom noći, a onda postaju sve učestaliji tokom dana i mogu trajati mesec do dva - navode u Institutu "Batut".

Kod novorođenih beba i odojčadi tipična klinička slika se retko razvija, a napadi kašlja su praćeni pauzama odnosno prekidima u disanju, što otežava dijagnozu bolesti.

- Posle ove faze, uz adekvatno lečenje, napadi kašlja su manje učestali i manje teški, a bebe se osećaju bolje i oporavljaju se u periodu do tri meseca. Adolescenti, odrasli ili nepotpuno vakcinisana deca imaju blage ili atipične simptome, pa je i kod ovih kategorija teško dijagnostikovati bolest - objašnjavaju u "Batutu".

Bolest može imati ozbiljan klinički tok bez obzira na uzrast, a životno ugrožavajuća je kod novorođenčadi i odojčadi.

- Kod trećine obolelih u prvoj godini života potrebna je hospitalizacija, a smrtni ishod registruje se kod 1 odsto hospitalizovanih.

Komplikacije 

Komplikacije pertusisa su zapaljenje pluća, zapaljenje srednjeg uha, gubitak apetita, dehidratacija, konvulzije, moždana oštećenja, kile, prelomi u oblasti grudnog koša, prolaps završnog dela debelog creva, epizode prestanka disanja.

Foto: pexels.com

- Smrtni ishodi uzrokovani pertusisom su najučestaliji kod najmlađih i nastaju kao posledica zapaljenja pluća ili zbog nedostatka kiseonika neophodnog za moždane funkcije. Oni se registruju svake godine u Evropi i najčešći su među bebama koje su u uzrastu kada nisu mogle biti vakcinisane. Manje od jednog deteta na svakih 1000 obolelih će umreti od pertusisa, a u mnogim slučajevima pertusis se ne identifikuje kao uzrok smrtnog ishoda, pa je moguće da je odgovoran za veći broj smrtnih ishoda nego što se zvanično prijavi. Skoro svi smrtni ishodi od pertusisa u Evropi registrovani su u uzrastu mlađem od tri meseca - navode u "Batutu".

Veliki kašalj se najčešće prenosi kapljicama iz disajnih puteva (nosa i ždrela) zaraženih osoba, kijanjem i kašljanjem. Bolest se može preneti i sa osoba koje imaju blagu kliničku slikua ili onih koji su asimptomatski (bez simptoma). Najčešće, starija braća i sestre ili roditelji mogu da prenesu infekciju malim bebama u kućnom kontaktu.

Pertusis se može javiti u bilo kom uzrastu. U porastu je broj odraslih i adolescenata kod kojih se dijagnostikuje bolest.

- Prema raspoloživim podacima, nakon uzrasne grupe ispod jedne godine života, najčešće se bolest registruje kod adolescenata između 10. i 20. godine. Svi koji nisu vakcinisani protiv pertusisa sa potrebnim brojem doza vakcine su u riziku, bez obzira na uzrast. Za razliku od bolesti kao što su ovčije i male boginje, od velikog kašlja se može oboleti više puta tokom života ali su ti takozvani sekundarni ataci bolesti znatno blaži - objašnjavaju u "Batutu".

Foto: Shuterstock

Potrebna kompletna imunizacija 

Svaka osoba koja sumnja da ima veliki kašalj treba da se obrati lekaru. Osoba sa pertusisom može biti zarazna četiri do pet nedelja od početka bolesti. Lečenje antibioticima kao što je eritromicin može skratiti period zaraznosti i redukovati rizik od širenja infekcije na druge osobe.

Osobe koje imaju ili možda imaju pertusis treba da se udalje od novorođene dece, odojčadi i male dece sve dok su u fazi lečenja.

Širenju ove bolesti doprinosi loš odziv za vakcinaciju, a podsećanja radi, ni prošle godine ciljani obuhvat vakcinacijom petovaletnom vakcinom protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b ( (DTaP-IPVHib) nije dostigla očekivani obuhvat.

On je u 2022. godini iznosio je 91,9 odsto, pokazuje pokazuje najnoviji izveštaj o sprovedenoj imunizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", zbog čega stručnjaci odavno upozoravaju da i neke od ovih bolesti mogu da se vrate ili počnu da raste.

Prema podacima Instituta "Batut" prošle, 2022. godine od velikog kašlja u Srbiji je obolelo 5 osoba, i svi su bili sa teritorije Vojvodine. Isto toliko slučajeva bilo je i u 2021. godini.

Foto: Pixels

Ciljni obuhvat vakcinacijom DTaP-IPV-Hib vakcinom u Srbiji prošle godine, u prvoj godini života od 95 odsto postignut je na nivou 12 okruga, a obuhvat ispod 90 odsto registruje se u dva okruga.

- Analiza obuhvata vakcinacijom kombinovanom petovalentnom vakcinom po okruzima pokazuje da je u 2022. godini obuhvat u 12 okruga dostigao ciljnu vrednost od 95 odsto i više planirane dece, dok je obuhvat manji od 90 odsto registrovan u dva okruga. Najniži obuhvat od 85,8 odsto registruje se na teritoriji Grada Beograda.

- Najniži obuhvat u centralnoj Srbiji bio je u opštinama Surdulica (70,4%) i Mionica (56%). Na teritoriji Vojvodine najniži obuhvat zabeležen je u opštinama Odžaci (79,1%) i Titel (72,1%).

U izveštaju se podseća da se niskim obuhvatom održava rizik od epidemija.