Nema stajanja: Rekonstrukcija 400km pruga u Vojvodini

Na teritoriji Vojvodine će se u narednom periodu rekonstruisati skoro 400km pruga, u saradnji sa kompanijama iz NR Kine.

Vojvodina je tokom poslednje tri godine svedok izgradnje i obnove, ne samo lokalnih, regionalnih i auto-puteva, izgradnje najdužeg tunela u Srbiji (deo Fruškogorskog koridora), već i ozbiljne železničke infrastrukture koja novom, savremenom brzom prugom spoja Beograd i Novi Sad za samo 30 minuta, a do kraja sledeće godine i Suboticu.

Planirane su rekonstrukcije postojećih pruga Pančevo-Zrenjanin-Čoka-Subotica, zatim pruga od Subotice do Sombora, zatim pruga od Sombora preko Bogojeva do Novog Sada, kao i pružni pravac od Vrbasa do Sombora.

Modernizacijom i rekonstrukcijom postojećih pruga u Vojvodini povećaće se mobilnost građana, i razvoj privrede, kao i bezbednost u putničkom i terenom saobraćaju u Vojvodini.

Važno je napomenuti da će se pored rekonstrukcije pruge, raditi i postavljanje panela za zaštitu od buke na svim prugama koje prolaze kroz naseljena mesta.

U planu su rekonstrukcije sledećih pružnih pravaca:

VRBAS – SOMBOR 53 km

PANČEVO – SUBOTICA 200 km

NOVI SAD – BOGOJEVO 77 km

BOGOJEVO – SOMBOR – SUBOTICA 93 km

Trenutno se gradi 108km brze pruge od Novog Sada do Subotice – Kelebije (nastavak pravca brze pruge od Beograda do Novog Sada).

Predvidjeno je da se izgradi 12 stanica na pruzi, 13 mostova, 31 propust, 3 denivelisana ukrštaja, 54 putna prelaza u nivou, 11 podvožnjaka, 27 nadvožnjaka, 2 pešačko-biciklistička pothotnika, a najznačajniji arhitektonski objekti su stanične zgrade u Novom Sadu i Subotici.

Foto: CIP

 

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trenutno rekonstruiše 1700km pruga u Srbiji.

Neke od ovih pruga su starije od 40 godina, i u njih tokom svih ovih godina nije ulagano.

Sada, kada je država Srbija finansijski stabilna, uprkos ekonomskim izazovima izazvanim sukobima u svetu, a pre toga pandemijom,  moguće je da se nakon četiri decenije ponovo ulaže u železničku infrastrukturu.

Trenutno u Srbiji postoji 3400km pruga.

Srbija danas ima 75 kilometara brze pruge, a u narednih 10 godina imaće ih gotovo 10 puta više, preko 700 kilometara, što je više od mnogih zemalja Evropske unije, a sasvim izvesno najviše na Balkanu.

Ulaganje u budućnost železničkog saobraćaja

Treba napomenuti da se u Srbiji gradi i jedinstveni dipečerski centar u Makišu vredan 10 miliona evra.

Iz ovog centra će se upravljati železničkim saobraćajem i tačno će se znati gde je koji voz na teritoriji čitave Srbije i kako bi se u svakoj eventualnoj incidentnoj situaciji, kakve se dešavaju svuda u svetu, reagovalo da bezbednost bude potpuna,

U ovoj godini radi se projektna dokumentacija za prugu Beograd–Niš, 230 kilometara, i Stara Pazova – Šid, 92 kilometra.

To su takođe pruge velikih brzina, do 200 kilometara na sat.

Pored izgradnje savremene saobraćajne infrastrukture cilj je i unapređenje kompletnog transportnog sistema Srbije: modernizacija, uvođenje savremenih tehnologija u sve vidove saobraćaja i transporta, automatizacija, digitalizacija, kao i uvođenje IT tehnologija koje bi trebalo da integrišu usluge više vidova transporta u skladu sa potrebama korisnika i davalaca usluga, a sve u cilju ubrzanja i racionalizacije transportnog sistema i logističkih tokova.

Po prvi put Srbija ima brze vozove, odnosno brzu prugu od Beograda do Novog Sada, koja će uskoro biti produžena do Subotice.

Koridor 10 se intenzivno izgrađuje. Koridor 8, koji povezuje Albaniju, Severnu Makedoniju i Bugarsku, takođe se gradi. Jedan od najvećih grantova u istoriji Evropske unije odobren je upravo Srbiji za modernizaciju železničke pruge ka Nišu i dalje jednim krakom ka granici sa Severnom Makedonijom, i drugim ka Bugarskoj.

Sve ovo donosi revoluciju u transportu. Trenutno je uloženo 2,8 milijardi evra u realizaciju tekućih projekata.

Bez razvijene putne infrastrukture nije bilo moguće privući strane investitore, a Srbija je uspela da od 2012. godine izgradi više od 400km autoputeva i da trenutno gradi 490km. Sada je na red došla i železnica koja će spojiti trgovinske luke i srce Evrope, preko Srbije.

Napredak u izgradnji putne i železničke infrastrukture ne sme da stane, jer je to jedna od „žila kucavica“ razvoja države.