Pomodarstvo ili potreba? Roditelji plaćaju privatne časove i za đake prvake

Uzimanje privatnih časova za mlađe osnovce, pa čak i đake prvake i predškolce kao pripremu za upis u prvi razred postao je svojevrsni društveni fenomen.

Bilo da smatraju to pomodarstvom ili pak nužnim korakom, u jednom su saglasni i roditelji i prosvetni radnici - privatnim časovima se najčešće plaća nedostatak vremena.

Nije tajna da se na svakom koraku mogu videti oglasi u kojima se nude privatni časovi za đake, a sve češće za one u prvim razredima osnovne škole, ali i predškolce.

Ponuda odgovara potražnji, pa se ispred učionica pred roditeljski sastanak ili pak na društvenim mrežama roditelji otvoreno bave potragom za preporukom nekog privatnog učitelja ili nastavnika od poverenja.

 Da posla ima, potvrđuje nam i jedna učiteljica koja privatne časove daje iz svih predmeta, a iza sebe ima dugogodišnje iskustvo rada u prosveti.

Učiteljica: Ima posla kao nikad pre

- Posla ima dosta, čak i za one koji rade samo na preporuku poput mene. Činjenica je da je brz tempo života nametnuo situaciju da sve više roditelja ne pronalazi vremena da radi sa svojom decom kod kuće. Pored toga, mnogi smatraju da će njihovo dete ozbiljnije raditi sa nekim drugim, jer su sa roditeljima slobodniji da “vrdaju”. Ne kažem, ima i pomodarstva, jer su s vremenom potrebe roditelja porasle. Pa pogledajte samo šta je sve u ponudi: večernje čuvaonice, edukativni centri, škole stranih jezika. Vreme u kojem živimo nametnulo je sadašnjim roditeljima određene “standarde” - objašnjava sagovornica.

Ako se tome pridoda obimno, a za mnogu decu zahtevno gradivo koje se brzo prelazi, razumljivo je da roditelji posežu za privatnim časovima, smatra ona.

- Za razliku od vremena kakvo ja pamtim, danas su deca u vrtićima u projektima, bez konkretnog sticanja znanja, a roditelji su opušteniji dok ne dođe stani-pani. Imate situaciju da je u vrtićima praktično zabranjeno učiti decu da pišu, a kada kao predškolci dođu na pregled kod logopeda, on roditelje “izgrdi” jer dete ne zna osnove. Pa doživite da se učitelj hvata za glavu komentarišući kako je dete pošlo u prvi razred nespremno. Onda je očigledno da tu postoji problem - dodaje ova učiteljica koja svoj čas od 45 minuta naplaćuje 1.200 dinara.

Roditelj: Moramo, nemamo vremena

Mnogi roditelji svedoče da su pribegli privatnim časovima već od prvog razreda osnovne škole, kako dete ne bi zaostajalo za drugima.

- Moja devojčica je savladala slova, ali kad čita, ona sriče. Motiv da uplatimo nekoliko privatnih časova nije nikakva bolesna i preterana ambicija, već ne želim da se oseća loše ako većina dece bude čitala tečno ili računala i dvocifrene brojeve, a ona ne zna ni najosnovnije - svedočila je ranije Beograđanka Ivana J.

Situacija danas nije nimalo drugačija, jer kako navode sagovornici, uzimanje privatnih časova za mlađe osnovce nije novotarija, već stvarnost.

- Moje dete je sada četvrti razred, učiteljica nam dolazi dva puta sedmično i uči s njim, ostale dane mu ja pomažem da uradi domaći. Praksu privatnih časova imamo još od prvog razreda. Iako sam ranije često osuđivala roditelje koji angažuju nastavnike za privatne časove za tako malu decu, u jednom trenutku sam bila prinuđena na to. Kada je sin pošao u prvi razred, ćerka je krenula u peti, a u tom periodu imali smo jednogodišnju bebu. Prosto sam bila rastrzana, dete nije moglo samo da isprati program, a ja nisam stizala da mu posvetim dovoljno vremena i učim s njim. Tada je pala odluka da angažujemo učiteljicu. Rezultati su odmah bili vidljivi, vremenom smo se svi navikli na učiteljicu Milu i nisam uopšte više razmišljala da je otkažem. To jeste izdatak, ali nije ništa u poređenju koliko mi olakša život. Dolazi dva puta sedmično po sat i po, i mesečno me to izađe oko 100 evra, što nije strašno - objasnila je za  Jelena M. majka s Novog Beograda.

"Mame i tate kupuju sopstveni mir"

Prema rečima Snežane Romandić iz Udruženja prosvetnih radnika u Beogradu, predškolci ne bi trebali da pohađaju pripremne časove za polazak u školu.

- Mnogi roditelji, ali i društvo kao takvo ne shvataju da deca od prvog do četvrtog razreda treba da nauče kako učiti, a ne da imaju sve petice. Problem je u tome što se postavljaju previsoki zahtevi pred decu. Zbog nedostatka vremena ili pak previsokih ambicija roditelji privatnim časovima kupuju sopstveni mir. Zato tvrdim da je škola postala mesto za kupovinu socijalnog mira - smatra Romandić.

Kako navodi, mnogi roditelji su zaista preopterećeni poslom i brojnim obavezama, dok drugi pak stvaraju iluziju “moje dete će biti neko i nešto”.

- Mi moramo da shvatimo da danas nije isto biti “vukovac” kao što je bilo ranije. Danas ti đaci nemaju elementarno znanje kada treba da nastave školovanje, iako su u osnovnoj školi imali sve petice. To nam nešto govori. Govori da ocene nisu merilo znanja i da je pogrešno da se takva očekivanja postavljaju pred decu - tvrdi sagovornica.