Srpkinja stoji iza leka koji je pokorio svet: Misteriozna Svetlana je nepravedno zapostavljena

Lekovi "ozempic" i "vegovi" ostvarili su milijarde dolara profita i doneli istraživačima brojna naučna priznanja.

Iza svega toga, nažalost bez priznanja, stoji Svetlana Mojsov naučnica iz Srbije, žena koja i te kako zaslužuje Nobelovu nagradu, napisao je na društvenoj mreži X (nekada Tviter) Miodrag Stojković, priznati srpski genetičar.

Stojković je u ovoj objavi podelio i vest o tome kako je Svetlana Mojsov vodila rane studije o GLP-1, hormonu koji stoji iza lekova vegovi, ozempik i drugih, takozvanih blokbaster lekova koji su napravili revoluciju u farmaceutskoj industriji.

Ovo se odnosi na nove klasa lekova za dijabetičare kao što su ozempik i vegovi koji su ostvarili milijarde dolara profita za farmaceutsku industriju i doneli naučno priznanje istraživačima zaslužnim za otkrivanje hormona GLP-1 koji stoji iza njih.

Foto: nature.com/printscreen

 

Primera radi, kompanija Novo Nordisk postala je najvrednija u Evropi posle lansiranja popularnog leka vegovi, zbacivši sa trona francuski luksuzni konglomerat LVMH, pod čijim okriljem su Luj Viton, Kristijan Dior, Tifani. Akcije kompanije su porasle kada je na tržištu predstavljen lek za mršavljenje, te je imala berzansku vrednost od 428 milijardi dolara, piše BBC njuz.

Ali postoji jedna rana pionirka koja nije dobila dužno priznanje, Svetlana Mojsov. Biohemičar sada na Rokfelerovom univerzitetu u Njujorku, Mojsov je imala ključnu ulogu, ali njeni napori su ostali neprepoznati u mnogim izveštajima o otkriću hormona GLP-1, niti je dobila naučne nagrade za taj podvig.

Svetlana, koja je sada u osmoj deceniji, rođena je u Jugoslaviji, i bila je član endokrinog odeljenja u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu 1980-ih, gde je rukovodila postrojenjem koje je proizvodilo sintetičke proteine za upotrebu. Njen rad sa GLP-1 započeo je kada je predvidela da bi određena verzija hormona trebalo da postoji u tkivu creva sisara, što je i potvrdila eksperimentom.

Ove godine Svetlana je odlučila da se bori protiv narativa koji nju kao pionirku, na čijim se radovima baziraju lekovi koje koriste dijabetičari, ne spominju kao zaslužnu. Tada je i počela da dobija šire priznanje za svoj doprinos ovoj oblasti.

- Sve što pokušavam je da ispravim naučne podatke. Istorijom se manipulisalo - rekla je ona, prenosi sajt nature.com.

Morala je da izdrži dugotrajnu pravnu bitku da bi njeno ime bilo dodato u temeljne patente kao kopronalazač. Na primer, smatrala je da komentari objavljeni da bi se poklopili sa nagradama preuveličavaju neke od doprinosa pobednika na njen račun.

- To je bio poziv za buđenje za mene. Srećna sam što je moj rad sad prepoznat. Sve ostalo je sekundarno - kaže ona.