"Šta vi, ljudi, radite?!" Amerikanka prvi put došla na srpsku slavu, pa se frapirala: "Na ovo uopšte nisam bila spremna" (VIDEO)

Anđela Bler Kated, Amerikanka koja već godinu i po dana živi u Beogradu, prvi put je bila na srpskoj slavi i to je podelila sa pratiocima na TikToku.

Bler se sada po prvi put susrela sa srpskom slavom, pa je brže-bolje svoje viđenje podelila s pratiocima.

- Prvi put sam bila na srpskoj slavi. Zamislite da trenirate za maraton. Za godinu i po dana, koliko sam u Beogradu, jučerašnji dan je za mene bio maratonski dan. Uopšte nisam bila spremna na to, započela je ona svoju priču.

- Na slavi je bio najmanje 50 ljudi. Ljudi tradicionalno slave slavu u svom domu, ali ovaj domaćin je slavio u kafani, pa je zato bilo toliko ljudi. Ja sam došla u šest, što je bilo kasno, jer je slava počela u tri, a kada se završila, ne znam. Slava vam je kao neka vrsta Dana zahvalnosti, ali na višem nivou. Što se tiče muzike, bio je bend, tri pevača, a kada sam ušla, s obzirom na to da izgledam drugačije, svi su me primetili i srdačno mi poželeli dobrodošlicu, ispričala je Bler.

- Međutim, ono na šta nisam bila spremna je desetosatno pevanje, dobro raspoloženje i druženje, a ono što me je šokiralo je to što svi znaju svaku reč svake pesme. Ja sam samo klimala glavom i tapšala uz pesme. Pevači su zaista bili sjajni, talentovani, ali da biste uživali do kraja, morate znati sve srpske pesme. Ja sam doduše prepoznala dve ili tri pesme. Za neke dve ili tri pesme ljudi su pokazivali u mene, verovatno zato što reči pesama imaju veze s mojim izgledom, pa su me ohrabrivali da ustanem sa stolice da igram. Nemate pojma šta se dešava, samo se ponašate u skladu sa situacijom.

 

 

Bler se tek sada prvi put susrela sa srpskim kolom.

- Ono što sam prvi put videla je tradicionalna srpska igra. To je kao neka vrsta step-densa i ima puno skakanja. Nikad nisam videla tako nešto, čak ni u kafanama u kojima sam bila ranije. Čovek koji je sedeo do mene imao je 64 godine i pitala sam se odakle mu energije da igra toliko. Fascinantno.

Morala je da prokomentariše i hranu.

- Dolazimo do hrane. Dan zahvalnosti je mala beba u poređenju s količinom hrane na srpskoj slavi. Ne znam šta je veće od gozbe, ali bukvalno je dva puta veće od gozbe. Iako sam došla kasnije, konobari su mi doneli čist tanjir, čašu za vino... Moja čaša ni u jednom trenutku nije bila prazna. Nemam ideju koliko sam popila.

Naravno da je imala i savet za sve one koji će tek ići na slavu.

- Dakle, ako idete na slavu, nemojte jesti ceo dan, čak ni dan pre slave jer ćete toliko mnogo jesti svu tu preukusnu hranu... Ljudi te sve vreme teraju da jedeš, a ne možeš da budeš nepristojan i kažeš ne. I da znate, ostaćete prilično kasno. Sve večere na kojima sam ranije bila su se završavale u neko dogledno vreme, ali slava se završava oko pet-šest sati ujutru. Šta ljudi rade do pet-šest ujutru pevajući, igrajući i razgovarajući?! Ja sam otišla kući oko ponoći jer sam morala da spavam. Nisam spremna na ovo. Tako da, ako ste stranac i idete na slavu, pripremite se da ostanete tamo veoma dugo. Zato i kažem da je maraton. Treba da trenirate za tako nešto, bila je iskrena Bler.