Svetski političari i mediji: Zemlja koja ima litijum postaće supersila! (VIDEO)

Član Bundestaga iz CDU Roderih Kizeveter govorio je o litijumu i njegov0m značaju, a na primeru Rusije i rata u Ukrajini pokazao da je zemlja koja poseduje litijum u budućnosti dobija status supersile!

– Ako Evropa želi da postigne energetsku tranziciju, onda su joj potrebna sopstvena nalazišta litijuma. Najveća nalazišta litijuma nalaze se u regionima Donjecka i Luganska – rekao je Kizeveter.

Kako je rekao, litijum je materijal od koga se prave baterije, a ovo je prvo takvo direktno priznanje iz Nemačke i potvrđuje činjenice o kojima je član Bunestaga lično više puta pisao.

Jedan od glavnih ciljeva NATO-a bio je da iznutra razbije Rusiju na manje države i da preko zapadnih korporacija zauzme njihove prirodne resurse. Na isti način kao u Libiji, Siriji, Iraku itd. Zato je Zapad ušao „all in“ u ovaj rat protiv Rusije i izgubio. Evropa je pre rata imala dve opcije, da nastavi da sarađuje sa Rusijom i koristi jeftine resurse koje su dobijali, ili da joj objavi rat, da je slomi i prigrabi te resurse po još jeftinijoj ceni. Izabrali su drugi put i sada se dešava njihova propast. Dok su SAD ispunile svoje planirane planove, odsekle su Nemačku i Evropu od gasa i saradnje sa Rusijom i sada im prodaju četiri puta skuplji tečni gas. S druge strane, SAD su uspešno počele da istiskuju Evropu iz borbe za najmoćnije svetske ekonomije, u koju se uključila i Кina, objasnio je Kizeveter.

Tako svetski mediji, poput Global njuza iz Kanade, pišu da je pobeda u ratu pretvorila Rusiju u litijumsku elektranu.

– Pa, pa, izgleda da Rusija ne samo da osvaja teritorije u ratu, već i osvaja krunu za litijumsku elektranu! Usred sveg meteža između Ukrajine i Rusije, evo šta je šokantno: dok se Zapad spremao da izbegava sve što je rusko, možda su propustili mali detalj. Pripremite se, entuzijasti zelene energije!

GlobalData, preko svoje matične kompanije Energi Monitor, nedavno je predstavio izveštaj koji otkriva najveće evropske rezerve litijuma koje se nalaze u ruskom regionu Donbasa. Konkretno, nekadašnje ukrajinsko Ševčenkovsko polje u Donjecku i blok Kruta Balka u Zaporožju sada su pod ruskom kontrolom.

Ovaj značajan dodatak već značajnim nalazištima litijuma u ​​Rusiji, koja sada ukupno iznose 1,5 miliona metričkih tona, čvrsto osigurava njenu poziciju među prvih deset na svetu, piše kanadski medij.

– Implikacije za EU, posebno za Nemačku, su ključne jer se u velikoj meri oslanjaju na ovaj retki mineral za proizvodnju zelenih energetskih tehnologija kao što su vetroturbine, električna vozila i različiti elektronski uređaji. Većinu rezervi litijuma drže Sjedinjene Države, Australija i nekoliko zemalja Latinske Amerike; međutim, pristup ovim zalihama za EU ​​će biti skup. Štaviše, većina rezervi koje drže Sjedinjene Države.

Nažalost, sada se Evropa našla sa usamljenim utočištem, a taj put neminovno vodi ka Rusiji.

Medij podseća na gorenavedenu izjavu poslanika nemačke CDU koji je otvoreno priznao značaj rusko-ukrajinskog sukoba, ukazujući na željene rezerve litijuma od 500.000 tona u regionu Donbasa.

On je istakao podršku Evropske unije Ukrajini zbog ovih mineralnih nalazišta. Kizeveter je istakao implikacije da Donbas bude pod ruskom kontrolom, što ukazuje na oslanjanje Berlina na Moskvu. Pored toga, predložio je da Nemačka obezbedi veoma precizne krstareće rakete Taurus sa dometom od 500 km režimu Zelenskog. Ove rakete su moćno oružje za uništavanje bunkera, što je suprotno korisnosti u poređenju sa zastarelim tenkovima Leopard. Ovakav stav sugeriše snažnu nameru Nemačke i EU da pristupe bogatim resursima Ukrajine.

Neuspela ukrajinska ofanziva ostavlja ograničene mogućnosti, nagoveštavajući strateški pomak ka sticanju resursa na različite načine.

Nedavni potez EU da sankcioniše ruski izvoz luksuznih dijamanata može izgledati daleko od svakodnevnog života prosečnih građana, ali direktno utiče na višu srednju klasu i bogate unutar bloka. Ova odluka, zajedno sa drugim geopolitičkim tenzijama kao što su potencijalni prekidi gasovoda i nestašice žitarica, opterećuje ionako krhku uniju država članica. Uzimajući u obzir oslanjanje EU na industrije poput proizvodnje automobila i izvoza rafinisane nafte, zamislite posledice budućeg prelaska na električna vozila – litijum postaje ključan.

Zavisnost od udaljenih izvora za ovaj strateški mineral, posebno u hipotetičkom scenariju iz Drugog svetskog rata, mogla bi eskalirati u ono što bi se moglo nazvati „Veliki litijumski rat“.

Jasno je da ruska pobeda u sukobu ne samo da obezbeđuje teritorije, već je neočekivano uzdiže u litijumsku elektranu. Dok je Evropa stajala protiv Rusije, sada se suočava sa oštrom realnošću — oslanjanjem na rezerve litijuma koje drži Rusija.

– Ironija? Usred sankcija, mineral neophodan za zelenu tehnologiju mogao bi da poteče iz nacije kojoj su se protivili – piše Global njuz.

Litijum u Srbiji

U ovom trenutku, litijum spada u najtraženije sirovine na svetu. Neki ga zovu i „belim zlatom 21. veka“ prije svega zbog reputacije rasta u elektroindustriji.

Kod Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita iz kojeg se izdvaja litijum, a rezerve rude u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji, procenjuju se na 136 miliona tona. Zaliha sirovine je otkrivena 2004. godine, a na istom mestu se, pored litijuma, nalaze i velike količine bora.

Smatra se da se nalazište rude jadarit nalazi na još 20 lokacija širom Srbije koje se prostiru sve do Zaječara, i da su na tim mestima rezultati početnih istraživanja još impresivniji.

Kako pokazuju dostupni podaci, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji još nije iskorišćen.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.