Starost sve više luksuz: Povećane cene smeštaja u privatnim staračkim domovima

Smeštaj u privatnim staračkim domovima krajem prošle godine je poskupeo, dok u državnim gerantološkim centrima cene nisu menjane od 2015. godine.

 

Vlasnici domova poskupljenja pravdaju inflacijom, kažu da je poskupelo grejanje, struja, hrana, kao i da su morali da podignu plate zaposlenima da ih ne bi napustili.

Od privatnog doma do doma, mesečni računi korisnika porasli su od 10 do 15 odsto, pa se cene smeštaja kreću od 500 do više od 1.200 evra. U državnim domovima cene se kreću od 28.000 do 60.000 dinara, ali su kod njih ogromne liste čekanja.

- Cene smeštaja nisu planski povećane, već su korigovane kako je ko shvatio da mora - kaže Radoslav Milovanović, direktor Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite.

- Većina vlasnika je čekala kraj godine, kako bi sa novim cenovnikom započela narednu. Drugi su cenu promenili u toku prošle godine. U pojedinim domovima nisu menjane cene.

Milovanović ističe da su i plate i penzije veće nego u 2022. godini:

- Nikome nije u interesu da se privatni domovi zatvaraju. Cene rastu, a morali smo da povećamo plate zaposlenima da nas ne bi napustili. Državni domovi nisu poskupeli, jer oni ne posluju po tržišnim principima. A ko će privatniku da nadomesti troškove?! Na cenu usluge u privatnim domovima utiče lokacija, kapacitet sobe i stepen podrške koji je potreban korisniku. Cena je niža za nezavisne korisnike, jer u nju spadaju samo osnovni troškovi. Postoje i različiti vidovi medicinske nege, kao što su davanje injekcija, terapije, previjanje ili fizikalna terapija, i to ne može da uđe u redovnu cenu, već je usluga skuplja.

U državnim domovima cene određuje resorno ministarstvo koje vodi računa da one prate prosečne penzije. Jednokrevetna soba u najskupljem državnom domu je oko 60.000 dinara, a toliko košta najjeftiniji smeštaj u privatnom domu za stare, najčešće u četvorokrevetnoj sobi.

U Beogradu je najniža cena smeštaja u Domu "Voždovac" za dvokrevetne i trokrevetne sobe, za korisnike kojima nije potrebna pomoć, dok je najskuplji smeštaj u okviru stacionarnog odeljenja apartmanskog tipa u Domu "Bežanijska kosa".

Četiri doma u Beogradu - "Bežanijska kosa", "Voždovac", "Karaburma" i "Stacionar" mogu da prime 1.182 osobe, a na listi čekanja je 468 ljudi, od kojih 130 odlaže početak korišćenja usluge domskog smeštaja, zbog porodične situacije ili zbog insistiranja na određenom tipu smeštajnog kapaciteta. Najveći broj zahteva je za Dom "Bežanijska kosa", čak - 381.

- I u privatnim domovima postoje liste čekanja, negde 25 i 30 ljudi bude na listi, a razlog je uglavnom jer su čuli da je određeni dom kvalitetan i da je usluga dobra - kaže Milovanović. - Velika je koncentracija privatnih domova u Beogradu u odnosu na ostale delove Srbije. Imamo delove Srbije gde nemamo privatne domove uopšte. Raška, istočna Srbija, ponegde postoji neki dom. Pirot nema privatni dom. Vojvodina je prilično dobro pokrivena. U tom smislu bi trebalo da se širi mreža ustanova socijalne zaštite privatnog sektora, jer smo narod koji stari i postoji potreba za tim.