Čekaonice pune ljudi sa ovim simptomima: Zaraženo 10.000, a većina neće saznati kojim virusom

Kašalj, bol u grlu, promuklost, povišena temperatura, bolovi u mišićima, samo su neki od simptoma sa kojima se ovih dana pacijenti javljaju lekarima za pomoć. Sezona je gripa, ali se najjači udar tek očekuje sa početkom drugog polugodišta i vraćanjem dece u kolektiv. Međutim, ove godine sa gripom su se udružili veliki kašalj i kovid.

Čekaonice domova zdravlja pune su pacijenata koji se žale da imaju virus, ali skoro niko od njih neće saznati koji tačno, jer se ne rade testiranja, izuzev na kovid. Njihova dijagnoza će glasiti "bolest slična gripu". Takvih pacijenata je prve nedelje januara u Srbiji bilo nešto više od 8.500, a već sledeće skoro 10.000.

Epidemiolozi kažu da je taj broj pacijenata očekivan, da je toliko pacijenata bilo u istom periodu prošle godine.

- Ova brojka je očekivana i kada uporedimo sa istim periodom prošle godine možemo reći da je na sličnom nivou, znači sezona ima uobičajeni tok. Sada možemo reći da je najdominantniji virus gripa, pred toga ima i kovida, ali u znatno manjoj meri i respiratornog sincicijalnog virusa - kaže dr Milunka Milinković, epidemiolog Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Iako je novi epidemijski talas očekivan, mogao je biti ublažen. Prema rečima ministarke zdravlja Danice Grujičić, rešenje su maske i vakcinacija. Krajem septembra prošle godine, Srbija je nabavila više od 360.000 vakcina protiv gripa. Iz Batuta kažu da je najbolje vreme da ih građani prime pred početak sezone, ali da još uvek nije kasno.

Ne postoji dugotrajni imunitet

"Što se tiče virusa gripa osetljivost je opšta, svi mogu oboleti", objašnjava dr Milinković i dodaje da svake sezone dolazi do sitnih promena zbog čega ne postoji dugotrajan imunitet. Bez obzira na apele institucija i lekara, građani nisu pokazali zainteresovanost da prime vakcinu.

- Mi smo uvezli manje od 400.000 doza do sada je utrošeno oko 300.000, a to je pet odsto populacije, doduše vakcinu su dobili stariji od 65 godina, oni sa hroničnim bolestima, pacijenti kojima su transplatovani organi, koji imaju autoimunske bolesti - rekla je za Euronews Srbija .

Svake godine, epidemijski talas dostiže vrhunac u februaru. To nije slučaj samo kod nas, već i u ostalim evropskim državama, gde je situacija i sada slična, jer kako kažu stručnjaci, virus ne poznaje administrativne granice.

Srednji intenzitet virusa gripa

Institut Batut je saopštio da se u prethodnoj nedelji rеgistruје srеdnji intеnzitеt аktivnоsti virusа gripа. Nајvišе stоpе оbоlеvаnjа bеlеžе sе u uzrаsnim grupаmа dо 4 gоdinе i 5 dо 14 gоdinа. Dо sаdа su u Srbiјi pоtvrđеni tipоvi virusа gripа: A(H1)pdm09, A(H3) i B.

Virus gripа је dо sаdа pоtvrđеn nа tеritоriјi Јužnоbаčkоg, Kоlubаrskоg, Mаčvаnskоg, Јužnоbаnаtskоg, Srеdnjеbаnаtskоg, Rаškоg, Pоmоrаvskоg, Brаničеvskоg, Bоrskоg, Zlаtibоrskоg, Nišаvskоg, Srеmskоg, Šumаdiјskоg, Mоrаvičkоg, Pоdunаvskоg i Sеvеrnоbаčkоg оkrugа, nа tеritоriјi Grаdа Bеоgrаdа, kао i nа tеritоriјi nаdlеžnоsti Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Коsоvskа Mitrоvicа.

Lekari podsećaju da je najbolja zaštita od gripa vakcinacija, ali da je vreme neophodno za sticanje imuniteta dve, tri nedelje nakon davanja vakcine. Imunitet traje između šest i 12 meseci.

Iz Instituta Batut ranije su naveli da vakcine imaju različitu efikasnost prema uzrasnim kategorijama, ali da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika i smanjuje mogućnost komplikacija.

Simptomi gripa su povišena temperatura, bolovi u mišićima, slabost, malaksalost, bolovi u zglobovima, kašalj. Virus traje pet do sedam dana. Kod starijih, hroničnih bolesnika, kod imunokompromitovanih na virusnu infekciju može da se nadoveže bakterijska infekcija, što dovodi do bakterijske upale pluća, a kod dece upala uha i upala sinusa.

U slučaju da kašalj traje duže od dve nedelje poželjno je testirati se na pertusis, jer je sve više obolelih od velikog kašlja. Veliki kašalj izaziva bakterija Bordatela pertusis.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.