Imaćemo više struje: Posle 40 godina Srbija dobija novu termoelektranu

Ova godina je važna za elektroenergetski sistem Srbije. Posle gotovo četiri decenije, u rad će ući nova termoelektrana – "Blok B3" u Kostolcu, koja će u EPS-ovom sistemu povećati proizvodnju struje za sedam odsto. A što je još značajnije – i "TENT A" konačno dobija ekološko postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova.

Nova termoelektrana "Blok B3" u Kostolcu snage je 350 megavata. Ugljem će se snabdevati sa kopa Drmno. Njenu gradnju pratili su povremeni i opravdani i neopravdani zastoji. Ali, najvažnije je da je "Blok 3" sada u završnoj fazi, odnosno ispitivanju svih delova sistema.

Dobijene su gotovo sve dozvole i mislim da ćemo ove sedmice biti u prilici da pokrenemo Blok i taj energetski deo Bloka sinhronizujemo na mrežu kako bi radili dalje ispitivanje svih parametara bloka i stvorili uslove za nekakav sledeći korak koji bi podrazumevao probni rad", kaže Dušan Živković, v. d. generalnog direktora EPS-a.

Resorna ministarka je istakla da je ta termoelektrana građena po najmodernijim ekološkim standardima.

"I za nas pre svega podrazumeva dodatnu baznu energiju koja nam je bitna, bez obzira na sav razvoj zelene energije. Nama je bazna energija i dalje ključ i to postrojenje je vredno 618 miliona evra i biće gotovo u narednim mesecima", navela je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Pogon odsumporavanja od aprila i u TENT-u

Prednost kostolačkih termolektrana je što već tri godine imaju pogon odsumporavanja. To ekološko postrojenje je presudno za rad termolektrana, jer smanjuje emisije štetnih gasova, a imaće ga i obrenovačke termolektrane. Sledeće godine biće završeno u "TENT-u B", a već od aprila ove godine, pogon odsumporavnja vredan 220 miliona evra proradiće u "TENT-u A".

"U termolektrani 'TENT A' već su testiranja počela i već se od otpada proizveo prvi gips prošle nedelje, gde smo pokazali da je projekat na dobrom putu da se završi u roku koji je postavljen, a to je kraj marta. Završetkom ovog projekta ćemo smanjiti dimne gasove, odnosno emisiju njihovu čak 10 puta", navela je ministarka.

Stručnjak za energetiku Željko Marković napominje da je to deo regulative Evropske unije koja je još 2001. počela sa Direktivom o velikim ložištima, a zamenjena je 2015. Direktivom o industrijskim emisijama.

"U skladu sa tim zakonskim propisima oni objekti kod kojih je neisplativo da se uradi odsuporavanje, imali su neki rok da rade ili da izađu iz pogona što se i desilo sa velikim brojem. Završetkom tih projekata mi ćemo se uskladiti sa tim direktivama o emisijama", dodao je Marković.

Ti projekti su važni, doprinose elektroenergetskoj stabilnosti, jer termoelektrane sagorevanjem uglja i dalje zemlji obezbeđuju gotovo 70 odsto struje.