Sramno! Hrvati pokušali da prisvoje i boj na Kosovu - Srpski istoričari ih činjenicama žestoko spustili na zemlju!

Na Kosovu polju se 15. juna 1389. godine dogodila jedna od velikih bitaka između Hrvata i Osmanlija. Da, dobro ste čuli. To tvrdi takozvana Hrvatska pravoslavna crkva, koja je na svom portalu objavila tekst pod nazivom "Hrvatske kosovske bitke".

U tekstu "Hrvatske pravoslavne crkve" se između ostalog navodi da je na hrvatskoj strani pod vođstvom kralja Tvtka Kotromanića bila i vojska kneza Lazara, Tvrtkovog vazala, koji je hrabro poginuo pod hrvatskom zastavom. Miloš Obilić je, pišu, zapravo bio Nikola Kobilić, hrvatski prekaljeni vitez.

Istoričari Nebojša Damnjanović i Miloje Pršić gostovali su u jutarnjem programu Kurir televizije gde su govorili o ovom sramnom pokušaju Hrvata da falsifikuju istoriju.

Damjanović je najpre za gledaoce otkrio više o Kosovskom boju.

- Boj na Kosovu je jedna od najvećih bitaka istorije, ne preterujem. Jer to je jedna od retkih, u stvari meni jedina poznata bitka svetske istorije, gde su poginula oba vladara, Lazar Srpski i Murat Osmanski Sultan. Naravno bilo je bitaka sa više učesnika i u srednjem veku velikih bojeva, ali Kosovski boj ide u te značajne sudare. Ono što mi o njemu pouzdano znamo, a ne znamo previše, je upravo to, srpska vojska i turska vojska, žestok sudar, poginula oba vladara. O svemu drugom možemo da pričamo. Turci se povukli, u suštini bitka je nerešena. Čak se može govoriti i o srpskoj pobedi, jer su Turci otišli. Ali, u stvari nije slučajno narod bitku zapamtio kao poraz. Zašto? Jer uskoro iza bitke Srbija priznaje vazalski status prema Osmanlijama. Knjeginja Milica, udovica Lazareva šalje svoju ćerku u harem Bajazitu. Posledice bitke su za nas bile katastrofalne - rekao je Damjanović i dodao:

Foto: Printskrin video

- Zna se da je veliku ulogu igrao Vuk Branković, koji je bio zet Kneza Lazara. Ko je Knez Lazar? Knez Lazar je knez, gospodar Moravske Srbije. Bio je on i vazal jedno vreme ugarskog kralja, ali to nije bilo čvrsto vazalstvo. Tu počinje ova ekstremna hrvatska konstrukcija ova ekstremna i stvarno daleka od istine. Oni se hvataju za neke činjenice, a onda ih interpretiraju neulazeći u detalje. Tu nema ni dobre volje. To je baš gruba slika. Ugarska toga vremena, ili Mađarska, ali bolje je reći Ugarska, zaista je velika država. Nije slučajno što je naš knez bio povremeno i vazal te države, ali u stvari nezavisni gospodar. To je srednji vek, i to ovo govorim sa težnjom da budem nepristrasan. Ugarska, to nije današnja Mađarska, Mađarska je u jezgru, i tu državu vode Mađari. Ali, to je država od poljske granice, pa do Jadrana, gde spada Hrvatska, i Slavonija, tada odvojene. Srednjovekovna Hrvatska je u Dalmaciji. Ne drži ona ostrva i one lepe luke i gradove, Zadar, Split, ne. To uglavnom drži ili Venecija i Ugarska.

Damjanović se potom osvrnuo na istoriju Hrvatske u tom periodu.

- Hrvatska je deo Ugarske od početka 12. veka, kad su Mađari porazili Hrvate, izašli na Jadran, Hrvatska je inkorporirana u Ugarsku. Hrvatsko plemstvo je dobilo neka prava, to je ta poznata povelja početak 12. veka, i oko toga je bilo sporova. Ali treba im priznati i govorilo se kraljevstvo Hrvatsko. Ali imali su bana, imali su svoj sabor. Pazite, neki kontinuitet mali, postoji i Hrvatski, nije on izmišljen. Ali to je onaj prostor od Cetine do Like, i to u zaleđju gradova i u okviru velike Ugarske države. Dokle idu, govori i to, da je službeni stav Hrvatske, da zovu tu državu Hrvatsko-ugarska. Još reći Ugarsko-hrvatska i to je preterano. Ali stalno govore, kao da su oni bili glavni. Glavni u toj priči, a daleko je od toga. Tvrtko je kralj Srbljem, ima po majici i srpsko poreklo, krunisao se u Mileševi, srpskom Nemanjićkom krunom, a Lazar je isto praktično nezavisni, jedini gospodar Srba. Očekivali biste sukob? Ne. Oni su u lepoj saradnji. A što Tvrtko nije na Kosovu? On opseda dalmatinske gradove. U Dalmaciji je angažovan, ali je poslao svog vojvodu - rekao je.

Pršić se složio sa Damjanovićem i potom naveo da Hrvatska traži svoje korene i pokušava da izbriše Srbiju iz svoje istorije.

- Hrvatska traži korene, ova savremena Hrvatska traži neko utemeljenje. Dakle, Srbi su jedan stari državotvorni narod koji ima prepoznatljivu vertikalu, svetovnu i duhovnu. To ne možete da kažete za Hrvate i Hrvati ne mogu to da kažu. Da bi uhvatili neku kopču, istorijsku dimenziju, oni idu mnogo dublje u stariju istoriju. Da podsetim, 1991. i 1995. godine oni su spalili tri miliona knjiga na ćiriličnom pismu. Dakle, brišu tragove srpskom postojanja. U tom kontekstu je poništavanje srpskog naroda na teritoriji današnje Hrvatske. Za današnju Hrvatsku ne možete da kažete ni da je Dalmacija ili Slavonija - rekao je Pršić i dodao:

Foto: Printskrin video

Hrvati su neki dan izbacili tekstove da je Draža Mihajlović Hrvat, da je on veliki antifašista, ne znam da li ste pročitali te tekstove. Dakle, oni su pre jedno godinu dana objavili o programu genocidne politike Srba od 1941. do 1945. godine i da je napravljen genocid u Hrvatskoj. Dakle, imate gomilu falsifikata, istorijskih falsifikata koji apsolutno ne odgovaraju faktografiji. Društvo istoričara Srbije mora mnogo žešće i autentičnije da ukazuje na probleme falsifikovanja istorije koje se radi u kontinuitetu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.