"Sveti Sava školska slava" Zbog čega se Savindan obeležava kao jedan od najsvečanijih praznika!

Srpska pravoslavna crkva, škole i đaci 27. januara slave Svetog Savu, prosvetitelja i prvog srpskog arhiepiskopa. U istoriji i duhovnoj tradiciji srpskog naroda gotovo da nema ličnosti koja je toliko prisutna kao što je to Sveti Sava. Koja je tačno simbolika obeležavanja Savindana?

Protođakon Mladen Kovačević rekao je da, osim toga, što je Sveti Sava zapamćen kao učitelj, prosvetitelj, državnik, diplomata, prvi arhiepiskop naše crkve, on je pre svega Hristov podvižnik, neko ko je svojim likom i delom pokazao i dokazao taj jevanđelski ideal.

Svetog Savu proslavljamo kao svetitelja crkve, pre svega. Dakle, liturgijski, poštujući njegovu uspomenu, jer crkva konstatuje činjenicu da je neki svetitelj proslavljen, ali Gospod je taj koji proslavlja.

S druge strane, mi smo imali taj blagoslov Božji da su naša tradicija, naša duhovnost, utemeljene na obrascu jednog takvog svetitelja i stoga je ta proslava svetosavskog praznika mnogo šira i bogatija, svečanija nego što to biva u neke druge dane.

Foto: Printskreen

Kada kažemo svetosavlje, šta tačno mislimo u duhovnom smislu? Šta to znači?

Kada kažemo svetosavlje, otac Justin Popović je govorio da je to pravoslavlje srpskog doživljaja i stila. To bi značilo da su naša kultura prožeta, sva naša tradicija, duhovno, kulturno i nacionalno nasleđe prožeti tom mišlju Svetog Save. U duhovnom smislu, a to je ono što je temelj, ono što je najvažnije, to je pre svega podvižničko delo Svetog Save.

Jer mi veoma često zaboravimo da pored toga što je Sveti Sava zapamćen kao učitelj, kao prosvetitelj, kao državnik, diplomata, kao prvi arhiepiskop naše crkve. On je pre svega Hristov podvižnik, podvižnik jevanđelja, neko ko je svojim likom i delom pokazao i dokazao taj jevanđeoski ideal. Otišavši na Svetu Goru, živeći po najstrožim pravilima monaškog života.

Koja su to utemeljenja koja su zabeležena u predanjima i u knjigama kada je reč o samom svetosavlju?

Narodno predanje izuzetno je bogato. Postoje mnoge pesme, priče, pa i kasnije autorske pesme novijeg datuma koje govore o Svetom Savi. Međutim, najvažnije u njegovom nasleđu je ono što je samo on ostavio. Dakle, pre svega tu mislimo na Žičku besedu koja je zabeležena kod njegovih hagiografa, kod njegovih biografa u žitijima.

Zatim, pravila monaškog života koje je Sveti Sava pisao za manastir Hilandar, manastir Studenicu, ustav o čitanju psaltira, njegova lična prepiska – to je ono što nam zaista svedoči o njegovoj ličnosti. A ličnost je uvek nosilac tog blagodatnog iskustva i to je taj temelj.

Nacionalna istorija, nacionalna kultura se nadgrađuje, ali temelj je uvek čovek koji u sebi nosi Hrista, koji živi Hristom kao što je živeo apostol Pavle, kao što su živeli svi svetitelji, pa i naš Sveti Sava.

Koliko delo, koliko misli i sve ono što je uradio sam Sveti Sava može i danas da nadahne svakoga od nas?

Ono što bi verovatno bila najvažnija, možda jedina poruka svetosavlja danas jeste da se držimo jevanđelja Hristovog. U poslednjim rečima koje je možda Sveti Sava napisao igumanu Spiridonu i igumanu studeničkom, on mu ne govori neke krupne parole. Mi živimo u vremenu parola, u vremenu fraza.

On mu kaže – moli se čedo, moli se i za mene kao što sam se ja molio za tebe. Šalje mu krst i pojas. Krst kao simbol našeg krsta, koji svako treba da ponese i pojas kao simbol unutrašnjih podviga.

To neka nam bude primer vernosti jevanđelju Hristovu. Ako sve to shvatimo i doživimo kao vernost jevanđelju, a jevanđelje je vrlo jednostavno i sve su velike stvari, ono se svede na dve zapovesti.

Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom, umom, snagom svojom i ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe. To je i bila i ostala i danas je i biće poruka evanđelja Hristovog ali poruka svetosavlja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.