U prošloj godini zaposlena 71 žrtva porodičnog nasilja: Ostale na prekvalifikaciji, a 98 odsto žrtava su žene

Na području grada Beograda od 1. januara do 31. decembra 2023. godine zaposlena je 71 žrtva porodičnog nasilja.

Time je nastavljen proces njihovog zapošljavanjau skladu sa doslednom primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Prema podacima Višeg tužilaštva u Beogradu od ukupno 425 nezaposlenih žrtava porodičnog nasilja, devet njih su osobe muškog pola, a 416 ženskog pola.

Kako navode u tužilaštvu trenutno 276 žrtava porodičnog nasilja prolazi program za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju za zapošljavanje, dok 78 žrtava iz opravdanih razloga, za sada nije prihvatilo ovaj vid podrške, jer imaju malu decu, psihički nisu u stanju da rade ili trenutno nema edukacije koju bi one mogle da pohađaju.

Kada je reč o starosnoj dobi žrtava, najviše nezaposlenih je bilo od 36 do 45 godina njih 135. Starosti od 26 do 35 godina je 110, od 46 do 55 godina je 97 žrtava, dok je u dobi od 18 do 25 njih 50. Najmanje ih je bilo u dobi od 56 do 65 godina – 31 žrtva, dok su starije od 66 godina bile 2 žrtve.

- U praksi ovo znači da svih šest beogradskih osnovnih javnih tužilaštava sa područja glavnog grada u koordinaciji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, 17 gradskih odeljenja Nacionalne službe za zapošljavanje i 17 odeljenja Centra za socijalni rad u Beogradu, na sastancima grupa za koordinaciju i saradnju zajedno razmatraju slučajeve porodičnog nasilja i pružaju podršku žrtvama u vidu zapošljavanja - navode u Višem tužilaštvu.

- U radu grupa za koordinaciju i saradnju uključena je organizacija civilnog društva Autonomni ženski centar, koja žrtvama pruža i psihološku i pravnu pomoć, jer postoje žene koje žele da rade, ali nisu još uvek psihički dovoljno jake i stabilne. Uključivanjem organizacije civilnog društva, žrtvama se pomaže da se osnaže da bi u jednom trenutku mogle i da rade.

Kako navode, kada je reč o stručnoj kvalifikaciji žrtva, ona se kreće od završene osnovne škole pa sve do završenog fakulteta, poput pravnog, filozofskog, političkih nauka...

Među žrtvama koje su zaposlene bilo je prodavačica, pekarki, medicinskih sestara, kasirki, negovateljica, do onih koje su uz podršku pokrenule svoje poslovanje otvarajući frizereske i kozmetičke salone.

Žrtve sa visokom stručnom spremom zaposlene su u skladu sa kvalifikacijama koje imaju, odnosno na poslovima za koje su već imale neophodne kvalifikacije.

- Ukazujemo da je ovaj vid podrške izuzetno važan, jer dovodi do ekonomskog osnaživanja žrtava nasilja u porodici, budući da mnoge žene ostaju u nasilnim zajednicama upravo zbog nemogućnosti da se same izdržavaju. Međutim, kada im se omogući ovaj vid podrške one postaju nezavisne, samostalne i u mogućnosti su i da započnu novi život bez nasilja - navode iz Višeg tužilaštva.