Ovo morate znati: Po kojim simptomima se prepoznaje veliki kašalj

Pored narodskog epiteta „magareći“, veliki kašalj se zbog dužine trajanja simptoma ponekad naziva i „kašalj od 100 dana“, iako su napadi u kasnijim fazama ređi i neuporedivo slabiji.

Veliki kašalj (pertussis), u našem narodu još poznat i kao „magareći“ može da dobije svako dete, a rizicima su posebno izložena odojčad i mališani do pete godine života. Iako kao simptom često može da bude uznemirujući, važno je znati da je veliki kašalj zapravo vid zaštitnog (protektivnog) mehanizma.

Zašto se javlja veliki kašalj i kako se prenosi

Veliki kašalj je tip respiratorne infekcije koju u najvećem broju slučajeva izaziva bakterija Bordetella pertussis. Postoji više faktora ili okidača koji mogu da izazovu njegovu pojavu, a među njima su:

- virusi
- bakterije

- nagla promena temperature udahnutog vazduha
- položaj tela
- uzimanje nekih medikamenata
- intenzivni mirisi
- srčane bolesti
- konzumiranje hrskave hrane (u nekim situacijama može da iziritira sluzokožu jednjaka).

Prenošenje se vrši kapljičnim putem, a prosečno vreme inkubacije je desetak dana. Zaraznost opada protokom vremena, a najveća je u periodu pri kraju inkubacije. Veliki kašalj spada u sezonske infekcije, a pojava je tipična za letnji period iako može da se javi bilo kada u toku godine. Protektivni efekat sastoji se u tome što telo na takav način pokušava da „izbaci“, odnosno eliminiše potencijalni izvor infekcije, upozoravajući tako da se u organizmu nešto dešava.

Na osnovu kojih simptoma se sumnja na veliki kašalj i kako se postavlja dijagnoza

Prema navodima Center For Desease Controle and Prevention veliki kašalj može se dijagnostikovati kod onih osoba koje kontinuirano kašlju duže od dve sedmice, sa zacenjivanjem i nagonom za povraćanje. Veliki kašalj ponekad može da traje i do šest nedelja.

Simptomi su karakteristični:

jaki napadi kašlja
crvenilo lica
otok očnih kapaka
promene na koži zbog naprezanja (žile, crvenilo, svrab)
strah
cijanoza (plava boja kože)
bledilo
hladan znoj
malaksalost i umor
nedostatak apetita .

U težim formama bolesti moguć je i gubitak svesti sa konvulzijama.

Dijagnoza se potvrđuje na osnovu prisustva bakterije Bordetella pertussis i PCR testa. Proverava se nivo IgM i IgA antitela na ovu bakteriju, a broj leukocita i limfocita je uvećan, potvrđujući borbu organizma sa infekcijom.

Kako se leči veliki kašalj i može li se proći bez antibiotika

Veliki kašalj se leči propisivanjem antibiotika ako je u pitanju bakterijska infekcija, zatim antitusika i spazmolitika. Lekovi koji se ponekad koriste za teže forme bolesti jesu kortikosteroidi. Retko može postojati potreba za oksigenoterapijom. Iako se mislilo da je ova bolest iskorenjena zbog uslova života i vakcinacije, nažalost, to nije istina. Procenat obolevanja je više nego značajno umanjen zahvajući redovnoj imunizaciji, što je preporuka SZO za decu u školskoj i predškolskoj dobi.

Simptomi po stadijumima ovog stanja

Prvi stadijum je takozvani katralni. Traje do druge nedelje, a simptomi su: uobičajeni za grip ili prehladu uz curenje nosa, kašalj i groznica. Naredni stadijum je zacenjivanje, koje uz kašalj može da traje čak do 6. nedelje. Praćen je napadima upornog ali isprekidanog kašlja, sa posledicom iskašljavanja sluzi. Napade može da provocira fizička aktivnost, a češće se javljaju kada se telo umiri i u ležećem je položaju, noću. Od simptoma su još mogući nedostatak ili prekidi dotoka vazduha u pluća (apnea), kao i plava boja kože (cijanoza).

Oporavak može da traje još 6 do 10 nedelja bez terapije. Pored narodskog epiteta „magareći“, veliki kašalj se zbog dužine trajanja simptoma ponekad naziva i „kašalj od 100 dana“, iako su napadi ređi u neuporedivo slabiji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.