Slavimo praznik posvećen najvećem ocu pravoslavlja! Ovo nikako ne treba raditi

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog prepodobnog Maksima ispovednika, sveca koji se smatra najvećim ocem pravoslavlja.

Prepodobni Maksim Ispovednik Carigrađanin po rodu i najpre visoki dvorjanin na dvoru cara Iraklija, a potom monah i iguman jednog manastira nedaleko od prestonice.

Najveći branilac Pravoslavlja od tzv. monotelitske jeresi, koja se iščauri iz jeresi Evtihijeve, smatra se ocem pravoslavlja. Naime, kao što je Evtihije tvrdio, da je u Hristu jedna priroda, tako su monoteliti tvrdili, da je u Hristu jedna volja. Maksim se opre tome tvrđenju i nađe se kao protivnik i cara i patrijarha.

 

No on se ne ustraši, nego istraja do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode. Njegovim nastojanjem održi se jedan sabor u Kartagini a drugi u Rimu, i oba ta sabora anatemišu učenje monotelita.

Foto: printskrin/youtube/tv hram

Stradanje Maksimovo za Pravoslavlje ne da se opisati: istjazavan od kneževa, obmanjivan od prelata, pljuvan od mase narodne, tučen od vojnika, progonjen, zatvaran, dok najzad, sa odsečenim jezikom i rukom, ne bi osuđen na doživotno progonstvo u zemlju Skitsku, gde tri godine provede u tamnici, pa predade dušu Bogu, 666. godine.

Za spasenje duše pomolite se prepodobnom Maksimu Ispovedniku:

- Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Maksime premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.

Danas se proslavlja i sveti mučenik Neofit rodom iz Nikeje.

Budući još detetom činjaše čudesa velika blagodaću Božjom. Izveo vodu iz kamena, vaskrsao svoju mrtvu majku. Belim golubom odveden u goru Olimpijsku gde iz jedne pećine istera lava i on se nastani unutra. Mučen za Hrista u petnaestoj godini svojoj, u vreme cara Dioklecijana, i to u Nikeji. Nikako se ne hte odreći Hrista. Posle bijenja i tamnovanja bačen u oganj, no Bog ga očuva živa. Tada ga staviše pred gladnog lava, no lav se umiljavaše oko Neofita. Svetitelj pozna u tome lavu onoga istog, u čijoj se pećini on podvizavao, pa ga pomilova i naredi mu da ide opet u svoju pećinu. Tada Neofita probodu kopljem i on se preseli dušom u dvore Gospodnje.