Vladika Teodosije sa narodom iz Goraždevca: Mi smo svoji na svome, ne treba da se plašimo njih

Nakon liturgije u povratničkom selu Osojane, episkop Raško-prizrenski Teodosije posetio je danas u popodnevnim satima Goraždevac, gde je razgovarao sa velikim brojem okupljenih građana.

On je rekao da je osetio potrebu da kao njihov duhovnik i pastir bude sa njima, da ih sasluša i uputi reči saosećana i podrške, jer, kako je rekao, svi smo mi u istoj situaciji.

“Ja sam imao želju danas da svratim ovde posle Osojana gde sam služio liturgiju malo da se vidimo, mada smo mi stalno ovde. Stalno smo jedni pored drugih i da delimo, što se kaže, i radost i tugu, kad ne daj Bože to treba zajedno smo. To je ono što je naš veliki blagoslov i snaga naša da se držimo zajedno. Ali posle ovih zadnjih dešavanja koja su se desila ovde imao sam takvu nameru da dođem i da se, da tako kažem, lično vidimo i da prenesem neka svoja osećanja koliko mogu”, rekao je okupljenima vladika Teodosije.

On je rekao da nikada nije voleo mnogo rečima da ohrabri narod koliko delima. Ono što radimo mnogo više govori od onoga što trenutno izgovaramo. I dan danas tu smo hvala Bogu svi zajedno. I ovo sve što prolazimo nekako zajedno prolazimo.

“Ono što sam rekao u Osojanima rekao bih i ovde. Ceo svet se divi vašem podvigu, vašoj veri, vašoj odlučnosti i istrajnosti. Nije bilo lako bar od 1999. pa do sada, to je 25 godina opstanka. Ali kaže Gospod ko istrpi do kraja taj će se spasiti. Ako neko trči maraton ili trku pa na kraju odustane ništa mu se ne računa, ono što je radio, ono što je trpeo. Sa verom u Boga treba da svoj podvig do kraja i završimo. Ko zida kuću ako nije sagradio krov sve ono je uzalud radio ranije. Tako i mi u crkvi, tako naš narod jednostavno vidimo i sebe i svoj položaj trenutnom situacijom i ono što je meni uvek bilo važno, kao sveštenik celo Kosovo i Metohija mi je bitno, važno, pogotovo tu gde smo opstali i gde istrajavamo sve ove godine”, rekao je vadika.

Episkop je u obraćanju okupljenima naglasio koliko je jedinstvo i sloga važno u ovakvim trenuucima.

Borimo da sačuvamo ovde, što kažu, i svaki dom, i svaku kuću da ostanemo nekako kompaktni, u ljubavi Božijoj i u slozi jedni sa drugima.

Kad imate jedan prutić lako ga je slomiti, kad se on uveže onako kako znaju lepo da ga ispletu, onda jedan drži drugog. I svi zajedno ne može niko da ga polomi, rekao je Vladika Teodosije.

“Tako je kad je u pitanju i jedna porodica, kada je u pitanju selo, kada je u pitanju šire, crkva, naše vekovno, vekovno iskustvo na ovim prostorima nas uči da je potrebno ne sami nego sa Bogom da istrajemo. Kaže Gospod u Jevanđelju imaćete nevolje u svetu. Ne obećava nam lak život, ne obećava. Obećava vam ne boj te se, ja sam sa vama, kaže Gospod. Verujte u to sam se uverio mnogo puta i mi koji smo na Kosovu i Metohiji da je Gospod sa nama. Tamo gde je najteže i tamo gde je najpotrebnije da se pomogne tu je Gospod. Mi u tom trenutku možda to lično ne doživljavamo ali posle vidimo da u svemu što se dešava da je tu Gospod i pomoć Božija. Ovo vreme nam nažalost nije naklonjeno u mnogo čemu. Kad kažem nije naklonjeno nije to ništa strašno, u smislu sad opet smo svoji na svome. Svako ima svoj dom, dvorište, svako ima svoju obitelj, vi ste svoji na svome. A teško je čoveka pomeriti sa svog praga ako on sam ne odluči da se okrene i ode”.

Najlakše je braniti svoj kućni prag, jer je čovek onda unutra u svojoj savesti miran. Zna ko je šta je i šta brani tako da ovo što se dešava zadnijh dana i pre, meni liči na svojevrsno zastrašivanje, kaže episkop Teodosije.

„Kad kažem zastrašivanje to je ono ajde da uhapsimo jednoga pa će desetorica da odu sami. Ili da uradimo neku štetu pa će ovi drugi da se uplaše. Ili ajde da dođemo u Goraždevac i Osojane pa će svi drugi da se uplaše. Ja mislim da onaj koji ima veru i ko je onako stamen i istrajan on ne treba da se tek tako uplaši i ne treba to da pokaže da bi druge plašio. Ovo vam govorim iz sopstvenog iskustva. Mi ovde delimo sve zajedno. Znate da su crkve bile rušene i znate da smo bili napadani i sve smo delili zajedno. Sad smo u istoj situaciji. Oni su došli ovde da vas zastraše, sutra će možda i nas negde na nekom mestu, ali svako radi svoje. Kad znamo da smo istrajni i kad znamo da smo svoji na svome ne treba da se nikoga plašimo. Ono čega treba da se plašimo to je sebe, svojih grešaka jer čovek može jednom u životu da pogreši i da se ceo život kaje ako ne donese dobru odluku u datom trenutku. Zato je potrebno uvek savetovatovati se i ne donositi hitre odluke“, poručio je vladika okupljenim Srbima iz Goraždevca.

Vladika je poručio okupljenom narodu da ih svi gledaju kao junake, i da ako odu negde odavde više ih niko takvim očima neće gledati. Raduje ga što, kako je rekao, ima ovoliko dece. Mi samo ne treba da dozvoilimo sebi da nas greh udaljuje od Boga i istine. Ono što vi imate ovde su Pećka Patrijaršija i Visoki Dečani. Rekao je da mi opstajemo zato što Sveti kralj neće da ostavi svoje Dečane i zapitao da li mogu monasi da ostave Svetog kralja?

„A onda verni narode možete li vi ostaviti monaštvo, sveštenstvo i crkve i okrenuti im leđa. Može, ako je neko sebičan i ne misli na druge, on će tako uraditi. Koliko puta su meni rekli, koliko si dugo bio tu, toliko si uradio, ajde sad ovamo neka neko drugi tamo bude na Kosovu. Gde da idem sa Kosova. To se ne ide. Ne postoji to mesto, bez obzira na sve nedaće. Nemojte misliti da je meni lako jer nosim mantiju. Kada sam se vraćao sa puta pretresali su me na prelazu, pa detaljna kontrola, pa skener. Verujte da je njima bilo više neprijatno nego meni. Ako sam ja ispravan i ako imam mir Božiji u sebi, ja se neću uplašiti. To je moja poruka ne samo ovde nego svuda, da baš kada je teško moramo biti jaki, složni i istrajni“, rekao je vladika Raško-prizrenski.

Vladika je poručio vernicima da budu smireni da niko od nas Srba ne očekuje da dižemo revoluciju ili da prkosimo.

„Samim tim što opstajemo ovakvi kakvi smo sa imenom i prezimenom i time što imamo, mi najviše doprinosimo i crkvi i našoj državi i svim Srbima koji žive na svetu. To je ono što i vi vidite. Nama je cilj da mi ostanemo ovde da živimo kako bi sačuvali svoje svetinje i svoju domovinu i sve ostalo. Ja sam uveren da oni koji su nas do sada pomagali, vodili računa i brinuli o nama da će i dalje. I još više, sada smo još više u fokusu nego ranije. I patrijarh je bio. Svuda priča o Goraždevcu i Orahovcu i jedva čeka da dođe ponovo“, rekao je okupljenima u Goraždevcu vladika Raško prizrenski Teodosije.