Snežana S. Milojević iz Nacionalnog invalidskog udruženja "ILCO" ističe: Rak je izlečiv, kada se javiš na vreme!

Svake godine više od 19 miliona ljudi u svetu oboli od raka a mračne su prognoze da će se do 2040. broj novoobolelih povećati na čak 30 miliona godišnje. Srbija nažalost spada među zemlje sa visokim rizikom umiranja od malignih bolesti.

Postoje spoznaje za koje nikada nismo spremni, koje nas unapred jako plaše,  istine na koje se ne usuđujemo  da pomislimo čak i ako verujemo da smo jako hrabri. U naše vreme, saznanje da se boluje od raka,  izaziva šok, očajanje i neretko pomisao na smrt. A čak 30-50 odsto svih oblika raka se može sprečiti usvajanjem zdravih stilova života, redovnim skrining pregledima, ranim otkrivanjem i blagovremenim lečenjem. 

- Rak debelog creva spada u tri najučestalije lokalizacije malignog tumora,  uz rak pluća i rak dojke. I mada onkolozi  sve  jasnije objašnjavaju da se rak danas leči, posebno ukoliko je otkriven na vreme, ova bolest u Srbiji još uvek je tabu. Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka , maligni tumor debelog creva čini 10,9 odsto svih novih slučajeva raka kod muškaraca i 9,5 odsto kod žena – objašnjava S.Milojević iz Nacionalnog invalidskog udruženja "ILCO" Srbija.

Foto: Snežana S Milojevic

Najčešće maligne bolesti u Srbiji su rak pluća (oko 7 000 godišnje), rak debelog creva (oko 5 200) i rak dojke (4 450) novoobolelih.  A koji su to znaci upozorenja kada je rak debelog creva u pitanju,  koje ne bi trebalo ignorisati?

- Češći grčevi u stomaku, poremećaj pražnjenja creva, učestali osećaj umora, neobjašnjivi gubitak težine jer ćelije raka  koriste mnogo zaliha energije. Isto tako, ako u stolici primetite bilo kakav trag krvi, ili je vrlo tamne boje, obratite se lekaru. Test na okultno krvarenje će otkriti da li ima krvi u stolici . Kolonoskopija je takođe neophodan  pregled kojim se mogu detektovati polipi I kasnije hirurški ukloniti -  kaže naša sagovornica.

Foto: Snežana S Milojevic

Nekada se u procesu hirurškog lečenja od raka debelog creva, pacijentima izvodi  stoma – hirurški formiran otvor na prednjem delu trbušnog zida, kao način daljeg pražnjenja creva. Stoma može biti privremena -  kada pacijent nosi pomagalo nekoliko meseci ili stalna - do kraja života. Pacijenti u našim bolnicama na to često nisu unapred pripremljeni pa psihološki teško reaguju. 

- Oni su tada u stanju šoka, velike zbunjenosti, straha od smrti Bez obzira na pol, godine, obrazovanje, veroispovest svi se povlače u sebe jer ih muči bezbroj  pitanja: Da li će ih bračni drug ili partner sada prihvatiti,  podržati, kako da saopšte deci i unucima da imaju izvedenu stomu i da će sa njom biti do kraja života, hoće li umeti da pravilno menjaju pomagalo, kako će sada da se hrane, hoće li moći da rade, kakva će biti njihova intima ….- nastavlja priču  Snežana S. Milojević koja i sama već tri decenije ima izvedenu stomu  i živi normalan i aktivan život ispunjen nesebičnim pomaganjem pacijentima,  ispunjen ljubavlju, putovanjima, rekreacijom, umetnošću. 

Foto: Snežana S Milojevic

- Često  moram da podignem bluzu da vide kesu jer ne veruju da imam već 33 godine izvedenu stomu-ileostomu. U trenutku se osveste , pridignu,  javi se optimizam da mogu napred. A tek kada čuju da mi je stoma donela i ljubav mog života i da je prijateljstvo dva stomičara preraslo u radost zajedničkog življenja i zajedničku posvećenost pomoći pacijentima koji prolaze kroz teško iskustvo borbe sa rakom debelog creva, da shvate da mogu pobediti bolest i nastaviti normalan život.

Snežana S,Milojević je osnivač i uspešno rukovodi Nacionalnim invalidskim udruženjem "ILCO" Srbija. Podseća da naša zemlja mora aktivno raditi na podizanju uslova lečenja onkoloških pacijenata,  jačanju skrining programa i podizanju svesti o važnosti redovnih pregleda i ranog otkrivanja bolesti kada se njen dalji  razvoj može uspešno sprečiti, kada se bolest može uspešno lečiti, a pacijenti nastaviti normalan život . 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.