Rizik od moždanog udara smanjen na minimum: Institut Dedinje uveo novu metodu za najteže karotidne bolesti

Novom metodom, koja se sastoji od usporavanja povratka krvi u mozak nakon operacije karotide, rizik od moždanog udara ili drugih neuroloških komplikacija je smanjen na minimum.

Tvorac metode, vaskularni hirurg Instituta Dedinje profesor Nenad Ilijevski, i tim stručnjaka operisali su danas 16 pacijenata.

- Odlično je, sve kako treba, osoblje super, lekari pravi, sve je dobro - rekao je Dragoljub Karić koji ima 70 godina, i koji bi trebalo da izađe iz bolnice za dva dana.

- U petak sam došla, sve su nam objasnili, smestili nas, uzimali analize, objašnjavali šta se radi - kaže Stajka Niketić (73) koja takođe očekuje da ubrzo ode kući.

Foto: Informer/shutterstock

Svi pacijenti su pod budnim okom sestara i lekara Instituta. Nekoliko sati posle intervencije, iz intenzivne nege svi prelaze na Odeljenje, izjavio je prof. dr Nenad Ilijevski, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta Dedinje.

- Sve je prošlo kako treba, mi smo primenili svoju tehniku, ishemijskog postkondišininga, to je posebna tehnika. Nema smrtnosti, nema šlogova za vreme operacije, niko je na svetu nikada nije radio. Ova je operacija rezervisana za najteže oblike karotidne bolesti, za one pacijente kod kojih je procenat suženja najveći mogući, ima više arterija koje dovode krv u mozak, i to su pacijenti koji su pod najvećim rizikom da im se za vreme operacije šlog desi. Koristeći ovu tehniku mi smo sveli rizik na nulu - kaže Ilijevski.

Foto: Tanjug

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, prof. dr Milovan Bojić objašnjava da je ovo veliki dan za srpsku vaskularnu hirurgiju.

- Ovo je veliki dan pre svega za profesora Ilijveskog koji je stvoritelj ove metode, koja je pokazala izuzetne rezultate, i koju mi na veliko inaugurušemo sa 16 operacija u kući u kojoj je nastala, gotovo da neće biti meseca bez nove hirurške procedure i novog inovativnog lečenja kardiovaskularnih bolesti, mi smo sada u potpunim razumnim okvirima lista čekanja, ovim i sličnim metodama još će to brže ići - ističe Bojić.

Građani Srbije najviše obolevaju i umiru od kardiovaskularnih bolesti. Prolećne temperature, kada im vreme nije donele su pune ruke posla i zaposlenima u Institutu. U narednih mesec i po oni su dežiurna ustanova za sva hitna kardiološka, vaskularna i u slučaju potencijalnih transplantacij