Od početka godine zabeleženo 30 zemljotresa! Sve oči uprte u jedan deo Srbije: Evo gde je tlo sada najaktivnije!

Od početka 2024. godine nešto preko 30 zemljotresa dogodilo se na tlu Srbije, pokazuje lista automatski lociranih seizmičkih događaja Republičkog seizmološkog zavoda. Iako većina ovih potresa nije prelazila jačinu od 2 stepena po Rihteru, vesti o zemljotresima koji se nižu u Boru, Novom Pazaru, Donjem Milanovcu, Svilajncu neminovno bude zebnju od potencijalnih većih potresa. Otkrivamo da li je tako nešto moguće i gde se mogu očekivati najjača pomeranja tla.

Zemljotresi poput onog u Lazarevcu koji Srbija pamti kao najjači dešavaju se jednom u 100 godina, naglašavaju stručnjaci. Iako zvuči utešno, valja se prisetiti da se taj veliki potres jačine 6 stepeni po Rihterovoj skali dogodio 1922. godine, dakle pre 101 godine.

Ali, kako naglašavaju seizmolozi, u 21. veku zemljotresi te jačine ne smeju da pričine nikakvu materijalnu štetu, odnosno ne smeju da ugroze ni ljudske živote ni imovinu.

Seizmičnost u Srbiji umerena ali konstantna

Kako objašnjava seizmolog i profesorka na Rudarsko-geološkom fakultetu Ana Mladenović, teritorija Srbije nalazi se u području Balkanskog poluostrva, koje je sa svih strana ograničeno tektonski veoma aktivnim zonama.

- Glavni razlog nastanka zemljotresa na teritoriji naše zemlje je regionalno značajan tektonski proces, koji je predstavljen sudaranjem Jadranske mikroploče i Dinarida. Na graničnom delu ove dve velike tektonske jedinice stvara se velika količina napona, koji se prenosi i u unutrašnjost kontinenta. Zbog toga su zemljotresi u priobalnom području Hrvatske, Crne Gore i Albanije najjači - objašnjava Mladenović.

- Tako deluje kao da je teritorija Srbije veoma seizmična, u poređenju sa okolnim područjima njena seizmičnost je značajno slabija, što nam pokazuje podatak da su se na teritoriji naše zemlje dešavali tek pojedinačni zemljotresi magnitude iznad 5.5 - dodaje u svojoj analizi naša sagovornica.

Foto: printscreen

Tri glavna seizmogena područja

U centralnoj Srbiji izdvajaju se tri glavna seizmogena područja, to su Kopaonik, deo Kraljevo - Rudnik i potez Valjevo – Mionica.

Van ovog područja izdvaja se i područje okoline Vršca, gde su takođe zabeleženi jači zemljotresi. Osim toga, u istorijskom periodu zabeleženi su i jači zemljotresi u području Svilajnca. 

Čitavo ovo područje se, statistički gledano, karakteriše u proseku dešavanjem jednog zemljotresa magnitude veće od 5 na oko 10 do 15 godina.

Ipak, jačina zemljotresa oko 5 stepeni po Rihteru ne bi smela da pričini značajnu štetu.

- To su zemljotresi koje možemo da osetimo, pogotovo u epicentralnoj oblasti ali koji ne mogu da nanesu neku preveliku štetu. Eventualno mogu da vam popadaju neke stvari sa polica, da se ošteti malter koji nije dobar na kući, ili možda neki pregradni zidovi. Međutim, ne očekuje se nikakvo rušenje objekata u slučaju tih zemljotresa - podvlače seizmolozi.

Kako je seizmolog Ana Mladenović ranije rekla, zemljotresi se ne mogu prognozirati. Međutim, oni se donekle mogu predvideti na osnovu parametara koji su nam poznati.

- Zašto baš područje centralne Srbije? Iako nemamo mnogo podataka o aktivnim rasedima, zapravo za sada verujemo da smo uspeli da definišemo i parametrizujemo tek dva aktivna raseda (i to oba na teritoriji Kraljeva), geološka građa ovog prostora može da nam da neke pokazatelje i za aktivnu tektoniku. Geološki gledano, čitavo ovo područje nalazi se veoma blizu stare tektonske granice, koja sada predstavlja granicu između Dinaridskog i Karpato-balkanskog orogena. Koliko ovi stari rasedi imaju uticaja – ne znamo, ali mehanički gledano, logično je da će se kretanje pre vršiti duž već postojećih ruptura, jer je za stvaranje nove rupture potrebno više energije - objašnjava Mladenović.

Foto: printscreen

Šta nam preostaje u vezi zemljotresa u Srbiji? Ovim pitanjem završava analizu profesorka Ana Mladenović.

- S jedne strane, nema previše razloga za brigu, jer nas ne može pogoditi scenario sa zemljotresom magnitude veće od 6, koja bi za naše područje bila katastrofalna, imajući u vidu kako se grade objekti. S druge strane, ne treba se ni potpuno opustiti, pogotovo ako se ima u vidu da se poslednji jači zemljotres dogodio pre više od 10 godina (3. novembra 2010. godine u Kraljevu), kao i da skorašnja seizmička aktivnost ukazuje na to da je seizmička energija u Šumadiji generalno na višem nivou, te da se očekuje dešavanje jačeg zemljotresa u širem području Šumadije - zaključuje.