Krenula tatinim stopama - Lepa Milica diplomirala u Engleskoj, pa se vratila u Gajdobru da uzgaja kukuruz i soju!

Iskustvo Milice Lambete iz Gajdobre, može da posluži kao primer drugima, neodlučnim ili nezaposlenim, u opredeljenju budućeg zanimanja, posebno ako imaju svoju njivu.

Milica Lambeta iz Gajdobre je završila osnovne i master studije finansija u Edinburgu. Posle šest godina provedenih na školovanju u Velikoj Britaniji, nedavno se vratila kući u Gajdobru da se bavi poljoprivredom.

Sada njive obrađuje zajedno sa sestrom Jovanom, studenkinjom Poljoprivrednog fakulteta u Beču, i stricem Goranom. Poljoprvredno gazinstvo Lambeta ima i svoju zemljoradničku zadrugu u Gajdobri.

- Ceo život sam provela na zemlji, zemlju volim i poštujem, ona me je othranila i iškolovala, a od tate sam najviše naučila o poljoprivredi. Planiram da nastavim da idem tatinim stopama, on je bio među prvim ratarima u Srbiji po postignutim prinosima u poljoprivrednoj proizvodnji - kaže Milica i dodaje da na njihovom gazdinstvu pretežno seju soju i kukuruz.

Foto: pixabay

Odličan prinos

Poljoprivredno gazdinstvo Lambeta imalo je prošle godine odlične prinose soje i kukuruza, uprkos sušnoj godini i superćelijskoj oluju u julu. Milica kaže da je prinos soje bio dve tone po hektaru, a kukuruza 11 tona.

- Mnogi ratari su kukali, imali loš rod i male prinose, ali naše gazdinstvo je dobro prošlo, zbog dobrog izbora NS semena. Nijedna stabljika kukuruza nije bila povijena ni polegla - istakla je Milica Lambeta.

Svako novo seme kukuruza i soje porodica Lambeta poseje na oglednim poljima na svojim oranicama, i tako svake godine, da bi videli kako se određene sorte ponašaju u njihovim uslovima.

- Premda su njive u Gajdobri prve klase a selo poznato po jako vodnoj zemlji, od toga, nažalost, nemamo korist. Veliki problem nam predstavlja što ne možemo da dođemo do vode i oranice se ne navodnjavaju. U Gajdobri ima puno kanala, ali su zarasli šibljem ili zatrpani smećem. Država bi morala da ih osposobi, ali i popravi puteve. Glavni put do njiva gotovo da i ne postoji. Imamo uglavnom novu mehanizaciju, koju uništavamo po lošem putu. Ujedno, velikim mašinama, kombajnima i traktorima, teško dolazimo do naših poseda - kazala je mlada poljoprivrednica.

Foto: Tanjug

Ukazala je da bi mladim ratarima trebalo izaći u susret prilikom izdavanja državnih oranica u zakup.

- Poznajem mlade ljude koji bi se oprobali u poljoprivredi, ali nemaju svoju zemlju. Trebalo bi takvima izdavati državne njive po povoljnijim uslovima. U redu su podsticaji koji se mogu dobiti po konkursnim linijama, ali podsticaje treba dati i onima koji nemaju zemlju a hoće da je obrađuju - zaključila je mlada poljoprivrednica Milica Lambeta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.