Krenula tatinim stopama - Lepa Milica diplomirala u Engleskoj, pa se vratila u Gajdobru da uzgaja kukuruz i soju!

Iskustvo Milice Lambete iz Gajdobre, može da posluži kao primer drugima, neodlučnim ili nezaposlenim, u opredeljenju budućeg zanimanja, posebno ako imaju svoju njivu.

Milica Lambeta iz Gajdobre je završila osnovne i master studije finansija u Edinburgu. Posle šest godina provedenih na školovanju u Velikoj Britaniji, nedavno se vratila kući u Gajdobru da se bavi poljoprivredom.

Sada njive obrađuje zajedno sa sestrom Jovanom, studenkinjom Poljoprivrednog fakulteta u Beču, i stricem Goranom. Poljoprvredno gazinstvo Lambeta ima i svoju zemljoradničku zadrugu u Gajdobri.

- Ceo život sam provela na zemlji, zemlju volim i poštujem, ona me je othranila i iškolovala, a od tate sam najviše naučila o poljoprivredi. Planiram da nastavim da idem tatinim stopama, on je bio među prvim ratarima u Srbiji po postignutim prinosima u poljoprivrednoj proizvodnji - kaže Milica i dodaje da na njihovom gazdinstvu pretežno seju soju i kukuruz.

Foto: pixabay

Odličan prinos

Poljoprivredno gazdinstvo Lambeta imalo je prošle godine odlične prinose soje i kukuruza, uprkos sušnoj godini i superćelijskoj oluju u julu. Milica kaže da je prinos soje bio dve tone po hektaru, a kukuruza 11 tona.

- Mnogi ratari su kukali, imali loš rod i male prinose, ali naše gazdinstvo je dobro prošlo, zbog dobrog izbora NS semena. Nijedna stabljika kukuruza nije bila povijena ni polegla - istakla je Milica Lambeta.

Svako novo seme kukuruza i soje porodica Lambeta poseje na oglednim poljima na svojim oranicama, i tako svake godine, da bi videli kako se određene sorte ponašaju u njihovim uslovima.

- Premda su njive u Gajdobri prve klase a selo poznato po jako vodnoj zemlji, od toga, nažalost, nemamo korist. Veliki problem nam predstavlja što ne možemo da dođemo do vode i oranice se ne navodnjavaju. U Gajdobri ima puno kanala, ali su zarasli šibljem ili zatrpani smećem. Država bi morala da ih osposobi, ali i popravi puteve. Glavni put do njiva gotovo da i ne postoji. Imamo uglavnom novu mehanizaciju, koju uništavamo po lošem putu. Ujedno, velikim mašinama, kombajnima i traktorima, teško dolazimo do naših poseda - kazala je mlada poljoprivrednica.

Foto: Tanjug

Ukazala je da bi mladim ratarima trebalo izaći u susret prilikom izdavanja državnih oranica u zakup.

- Poznajem mlade ljude koji bi se oprobali u poljoprivredi, ali nemaju svoju zemlju. Trebalo bi takvima izdavati državne njive po povoljnijim uslovima. U redu su podsticaji koji se mogu dobiti po konkursnim linijama, ali podsticaje treba dati i onima koji nemaju zemlju a hoće da je obrađuju - zaključila je mlada poljoprivrednica Milica Lambeta.