Od direktora lanca prodavnica, do beskućnika: Stan u centru Beograda zamenio ulicom!

Nekada finansijski direktor lanca prodavnica u Srbiji, danas beskućnik, na ulici. Nema gde da prespava. Potiče iz stare beogradske porodice. U porodičnom stanu u centru grada su žena i ćerke. Raspad firme u kojoj je radio i gubitak posla bili su okidač za sve nedaće koje će uslediti - depresija, alkohol, porodično nasilje.

Žena i ćerke, više ne žele da ga vide. Sa njim su prošle golgotu, pokušavale da pomognu i njemu i sebi kako su znale i umele. Mir su pronašle tek kada je izašao iz stana. To je za njega značilo beskućništvo. Od prijatelja je dobijao preporuke za posao, pokušavao da radi, ali nije mogao. Kaže da se na radnom mestu zadržavao maksimalno petnaestak dana. I opet se vraćao starom načinu života. Ulici.

Kada je toplo spava u parku na klupi, u prolazima, haustorima. Zimi, kada temperatura padne ispod nule koristi privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi. Tu je i sinoć prespavao. Dobio je obrok, topli napitak, čistu odeću, mogao je da se istušira. Jutro ga vraća u realnost i život na ulici. Čim svane ne razmišlja kako će dan provesti, već šta ga čeka naredne večeri, gde će prenoćiti.

Zabluda je da su beskućnici samo siromašni i neobrazovani ljudi. Među njima ima i onih sa fakultetskim diplomama, koji su imali dobre poslove, porodicu. A onda ih čitav niz nepovoljnih okolnosti dovede do beskućništva.

Foto: printscreen

Iako deluje da je to njihov izbor, zapravo nije tako. Splet različitih okolnosti dovede do toga - oštećeno fizičko ili mentalno zdravlje, alkohol, narkotici, a zatim narušeni porodični odnosa, često i porodično nasilje.

- Beskućništvo je kompleksan problem. Ne postoji samo jedan uzrok zašto neko završi na ulici. Najčešće su to poremećeni porodični odnosi koji su posledica porodičnog nasilja, droge, alkohola. Tim ljudima se mora pružiti pomoć, ali ne samo da prespavaju, već im je potrebna jedna vrsta psihološke pomoći. Mi imamo i tu mogućnost u prenoćištu na Autokomandi, ali je problem što vi nikoga ne možete da naterate da razgovara sa psihoterapeutom - rekao je svojevremeno Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograd.

Bez ličnih dokumenata

Inače, Crveni krst Beograda je i ove godine zajedno sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu otvorio privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi (Milutina Ivkovića 2). Smeštaj ima 40 ležajeva i počeo je sa radom 20. novembra. Do sada se nije desilo da neko od beskućnika bude vraćen jer nema mesta. Najveći broj korisnika koje su imali u jednom danu je 37.

Da bi mogli da koriste smeštaj na Autokomandi beskućnicima nisu potrebna nikakva dokumenta, dovoljno je samo da dođu i zatraže pomoć. Prica objašnjava da su od otvaranja prihvatilišta imali 513 pojedinačnih poseta i 53 različite osobe su koristile uslugu. Od tog broja devet su bile žene, ostalo su muškarci.

Veliki problem beskućnika, na koji stalno ukazuju nevladine organizacije, je što mnogi nemaju nikakva lična dokumenta - ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu. Prica kaže da iz iskustva sa korisnicima koji dolaze u smeštaj na Autokomandi oko 25- 30 odsto korisnika nema dokumenta, dok ostali imaju.

- Dobro je što je zakonski stvorena mogućnost da oni dođu do dokumenata. Većina njih nema prebivalište, ali mogu da se prijave na adrese centara za socijalni rad. Procedura jeste kompleksna, ali može da se dođe do dokumenata. Kada se prijave na adresu centra za socijalni rad, sve to proverava policija, a onda im se izdaje lična karta. Nije to tako brz proces, ali postoji način - naveo je on.

Osim na Autokomandi, beskućnici u Beogradu tokom hladnih dana mogu da prenoće i u Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici. Kapacitet tog smeštaja je 104 mesta. Za razliku od Autokomande tu se na smeštaj čeka, da se završe sve procedure. Kada dobiju smeštaj imaju kompletno tri obroka, spavanje, medicinsku negu, ali ne mogu da napuštaju objekat. Mnogima to ne odgovara.

Foto: informer.rs

Koliko ima beskućnika u Srbiji

Precizan broj beskućnika trebao bi da ima Republički zavod za statistiku. Oni kažu je u toku obrada podataka o beskućnicima u Srbiji sa popisa stanovništva iz 2022. godine, te da će se taj broj znati početkom naredne godine.

Stari podaci sa popisa iz 2011. godine kažu da u Srbiji ima 18.287 ljudi koji nemaju uslova za život. Zapravo oni žive u šupama, barakama i prikolicama, podrumima, napuštenim vagonima i nehigijenskim naseljima. Oko 2,4 odsto njih su beskućnici koji žive na ulici.

Ko su danas beskućnici

Najveća je zabluda da su beskućnici siromašni, osobe bez škole. Među njima ima intelektualaca, koji su spletom okolnosti završili na ulici. Uglavnom su to muškarci, stariji od 45 godina. Među njima ima osoba narušenog zdravlja,ali ima i radno sposobnih.

U privremenom prenoćištu na Autokomandi retko se sreću veoma mlade osobe između 20 i 30 godina. Prošle godine bila su trojica mladića. Dvojica su bili heroinski zavisnici, koji su pokušavali da se leče. Druga je bila razlog narušenih porodičnih dnosa i zašto su završili na ulici.

- Ima i zdravstveno zapuštenih ljudi koji su dugo na ulici. Ali ima i radno sposobnih, koji su u dobrom zdravstvenom stanju. Oni mogu da rade, ali je teško da u glavi prelome, da ne budu više na ulici. Zato smo tu da im pomognemo i da im pružimo to jedno utočište, ali i da razgovaramo sa njima i pokušamo da nađemo rešenje - zaključio je Prica

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.