Da li treba nositi maramu u crkvi? Veroučiteljka o pravilima oblačenja za bogomolju

Veroučiteljka Andrea Kereš objasnila je kako je ispravno da se ljudi obuku za odlazak u crkvu, pa sledeći put kada krenete na liturgiju, budite spremni, a najvažnije - pristojni.

- Potrebno je pojašnjenje pristojnog oblačenja, jer danas je pristojno i kada se ne vidi centimetar kože, ali smo toliko utegnuti da se sve ocrtava. Liturgija je jedan od najsvečanijih događaja u crkvenom životu i zbog toga u crkvu ne treba da dolazimo obučeni kao da smo krenuli da izbacimo smeće - rekla je.

Veroučiteljka je navela i primere da bi olakšala pri izboru odeće pri odlasku na liturgiju.

- Kao što postoje neke norme odevanja za sud, školu ili bilo koju ustanovu, tako i u crkvu treba da dolazimo pristojno obučeni, a ne utegnuti da nam se sve ocrtava ili sa dekolteom.

Zbog toga su za žene suknje/haljine (koje nisu iznad kolena) ili široke pantalone najlogičniji izbor. A za muškarce pantalone, farmerke i majice ili košulje koje nisu toliko knap da pucaju... ako je ikako moguće. Nije moda otišla u tom smeru samo za žene... Danas su muškarci toliko skloni utezanju, da možemo da im izbrojimo svaki mišić - objasnila je.

Veroučiteljka se osvrnula i na ljude koji smatraju da sa čistim mislima treba ići u crkvu, a to kako neko spolja izgleda, nije važno.

- Crkva je mesto za molitvu, a ne za privlačenje pažnje. Sad će neko reći: Ne može neko da bude kriv za nečije misli... ako neko u crkvi ima takve misli, imaće ih i da su svi obučeni kao monasi. A možda i neće? A sve i da hoće, bar ćemo znati da nismo svesno doprineli tome.

Osvrnula se i na borbu sa mislima.

- Borba sa mislima je ozbiljna stvar, i koliko god neko bio odrastao i zreo i koliko god znao zašto je negde došao, ipak je samo čovek. Naravno da mi nismo odgovorni za nečije misli, jer često ne možemo da budemo ni za svoje... ali ako smo svesni da obline (bile one muške ili ženske) privlače pažnju, zašto ih isticati na mestu na kom ne treba da budu u fokusu? Svi već imamo dovoljno iskušenja sa svojim mislima, naročito u toku liturgije, i zbog toga su ovo neke norme oblačenja koje rade u našu korist, a ne da uvrede ili isključe bilo koga - rekla je Andrea.

Andrea je objasnila da nošenje marame nema nikakvu teološku pozadinu.

- Kada je reč o pravilu da žene nose maramu u crkvi, to pravilo je ustanovljeno pre dve hiljade godina, a svi znamo u kakvom su položaju žene bile tada. Nošenje marame u crkvi nema nikakvu teološku pozadinu. Ja lično maramu ne nosim u crkvi, nosim je u manastiru, i to ne zato jer je to neko svetije mesto, već zato što u manastiru žive monasi koji su izabrali vrlo specifičan i izazovan način života, iz poštovanja - objasnila je.