Ovo su najčuvanije tajne sprskog manastira koji parališe: Unikatne ikone predstavljaju pravu enigmu!

Manastir Sv. Apostola Petra i Pavla, u narodu poznat kao Grlištanski manastir, smešten je u pitomoj kotlini, na samoj obali jezera, u selu Grlištu udaljenom 14 kilometara od Zaječara

U Srbiji postoji manastir koji nije kanonski. U njemu prastare ikone na drvetu za koje se veruje da su čudotvorne. Ko i iz kog razloga krije ove ikone od srpskog naroda?

Manastir Sv. Apostola Petra i Pavla, u narodu poznat kao Grlištanski manastir, smešten je u pitomoj kotlini, na samoj obali jezera, u selu Grlištu udaljenom 14 kilometara od Zaječara.

Nastanak manastira vezuje se za period od XII do XIV veka. Do izgradnje crkve u Zaječaru, manastir je bio jedina mirska crkva, duhovno središte i crkveni centar za čitavu regiju između Tupižnice i Rtnja, Crnog i Belog Timoka. U knjige koje su se u manastiru vodile, upisivana su rođenja, krštenja, venčanja i upokojenja za gotovo sva naselja u slivovima oba Timoka.

Manastir je zidan od tvrdog materijala i gotskog je stila. Bez kubeta (2,5 metara) visok je 4,5 metara, širok 4,5 i dug 13,5 metara. Nije živopisan i izgleda da nikada nije ni bio. Do srpsko-turskog rata postojao je stari ikonostas od drveta od koga je, nakon spaljivanja, ostalo osam ikona, za koje se ne zna iz kog su doba.

Upravo ove ikone predstavljaju pravu enigmu. Ikone se pominju u knjizi "100 godina Timočke eparhije" iz 1931. godine i od tada im se gubi svaki trag. Opet su dospele u žižu javnosti osamdesetih godina kada su ukradene iz manastira. Pronađene su u Mađarskoj i vraćene u manastir. Iako se veruje da su ovo najstarije ikone na tlu Istočne Srbije, iz nekog razloga drže se daleko od očiju javnosti. Pre nekoliko godina, stručnjacima zaječarskog muzeja, zabranjeno je da ikone vide iako su imali blagoslov tadašnjeg srpskog patrijarha Pavla.

Foto: printscreen

 

Ko i iz kog razloga krije ove svetinje, nije nam poznato. Ono što jeste je da su ikone u veoma lošem stanju i da im je potrebna hitna restauracija.

Još jednu veliku tajnu krije Grlištanski manastir. Godine 1804. manastir je popravljen i dograđen. Popravio ga je pop (kasnije prota) Radoslav Živanović iz Planinice. Dozvolu i finansijsku pomoć u obnovi manastira dali su Karađorđe i Osman Pazvan-Oglu, tadašnji paša Vidinskog pašaluka! Ovom prilikom manastiru je dograđena priprata i od tada je nekanonski – ulaz u manastir je na jugu, umesto na zapadu! Ovaj građevinski poduhvat imao je samo jedan cilj: da se sakrije ulaz u riznicu koja se nalazi u pećini ispod manastira, piše Telegraf.

Prema svedočenju starijih grlištanaca, riznica i danas postoji. Neki od meštana tvrde da su u nju i ulazili i neke predmete iz nje nosili kući, ali da su ih, pošto je počela da im umire stoka, (po nekim pričama čak i jedno dete), uzeto vratili u riznicu.

 

Foto: printscreen

 

O Uskrsu 1805. godine u Grlištanskom manstiru sastale su se ugledne ličnosti iz Crne Reke, na čelu sa popom Radosavom, Milisavom Đorđevićem iz Lasova i Ivkom Džavrićem iz Krivog Vira. Tu je odlučeno da se narod Crne Reke diže na bunu. Sa ovog skupa poslati su emisari vojvodi Miloju Zdravkoviću Resavcu da traže pomoć u ljudstvu, oružju i džebani.

Čest gost Grlištanskog manastira bio je i Hajduk Veljko sa svojim bećarima. Veljko je inače rođen u obližnjem selu Lenovcu.

Prvi pisani trag o Grlištanskom manastiru zabeležen je u turskom popisu Vidinskog sandžaka 1455. godine. U turskim defterima ostao je zabeležen i podatak da su 1586. godine u Grlištanskom manastiru službovala 4 popa: "pop Stojan, Jovan pop, Desimir pop i Petri pop".

Iznad ulaza u Grlištanski manastir i danas stoji ispisana kletva, pisana rukom popa Radosava: "Ovoga hrama stâoga apostola Petra i Pavla. Poi˘ mÁ ¡erei˘ grad¡o Radosavß @ivanovi}ß izß sela Plani¡ce. Prokletß da e koi˘ Σtre ovo pîsmo 1804."