Kako se pravilno osveštava dom i teraju "zle sile"? Vernici, ovo morate znati u svakom momentu!

Kadionica i žar u njoj simbolizuju našu žarku ljubav prema veri i toplotu naše hrišćanske duše. Miris tamjana simbolizuje blagodat Svetoga Duha.

Najbitnije obeležje jednog hrišćanskog i pravoslavnog doma, pre svega, jeste da je dom osveštan.

Pored toga, hrišćanski dom treba da ima: ikonu, kandilo, čirak i sveću, bosiljak, slovo, kadionicu i tamjan, Sveto pismo i Molitvenik.

1. Osveštavanje doma

Kada se jedna kuća ili stan sagradi, okreči, ulepša, kada se nameste stvari i kada u njemu pravoslavna porodica započne život, potrebno je izvršiti osveštanje doma. Osveštavanje vrši parohijski sveštenik, i to na sledeći način:

Na stolu u najsvečanijoj prostoriji gde su ikone, postavi se sto pokriven stolnjakom, a na stolu stoje sveća, kadionica, tamjan, činija sa vodom za osveštavanje, bosiljak, jedna posuda sa malo brašna, jedna čaša ulja, četiri male svećice koje se na pale i lepe na zidove kuće i jedan mali štapić, na vrhu obavijen vatom, za pomazivanje zidova osveštanim uljem.

Obično se vrši pre podne, ali može u svako doba dana. Pošto je ovaj čin spojen sa svečanim ručkom, treba ga obavljati u mrsne dane, ili ako se osvećenje obavlja u postu, obavezno spremati posnu hranu. U nekim krajevima se na osveštavanje doma obavezno poziva i kum.

U molitvama na osvećenju, sveštenik se moli za napredak doma, za zdravlje i sreću ukućana, naročito dece, za slogu, za ljubav, razumevanje među ukućanima i za svako dobro koje hrišćani mole od Boga.

Foto: printscreen

 

2. Ikona

Svaki hrišćanski dom treba da ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istočnom zidu. Pored ikone krsne slave, poželjno je da u kući stoji ikona Isusa Hrista Spasitelja i ikona Majke Božije, a može i ikona nekog drugog svetitelja koji se u tom domu posebno poštuje - ikona Svetog Save, ikona preslave i slično. Na zidu na kome je ikona ne mogu stajati neke druge slike, gobleni, posteri...

Pravoslavna crkva ima svoje pravilo u ikonografiji. Najviše je zastupljen vizantijski stil u slikanju ikone, a može biti i realizam, ali samo ako to rade pravi umetnici i slikari. Nažalost, ikone se kod nas prodaju po pijacama i vašarima, pa je i tu zavladao neviđeni kič i neukus, pa likovi na takvim ikonama više liče na karikature nego na svetitelje. Zato je preporučljivo ikone kupovati u crkvama i crkvenim prodavnicama.

Kada se ikona kupi, nosi se svešteniku na osveštavanje. Negde se praktikuje da ikona stoji u crkvi nekoliko nedelja. Tek kad je osveštana, ikona se postavlja u hrišćanski dom. Dobro je da pred ikonom stoji manji stočić na kome bi stajale sve gore pomenute stvari i predmeti. Ispred ikone se obavljaju svi hrišćanski obredi i molitve u kući.

3. Kandilo

Kandilo se postavlja ispred ikone. Pali se uoči, i na dan svakoga praznika i svake nedelje, a može goreti neprestano. Kandilo obično pali i održava domaćica. U kandilu gori čisto suncokretovo ulje, na čiju se površinu stavlja specijalni žižak za kandilo.

Kandilo i plamen na njemu simbolizuju svetlost nauke Hristove i svetlost života svetitelja pred kojim se kandilo pali. Istovremeno podseća, sve u kući da i oni treba da žive svetlim i čistim životom. Oni koji imaju u kući kandilo znaju kakvu neponovljivu duhovnu atmosferu uoči praznika i nedelje stvara drhtavi plamičak kandila. Naročito se to urezuje u detinju dušu, i ostaje kao najdraža uspomena iz detinjstva do kraja života. Ta atmosfera je nepresušna inspiracija svim umetničkim i pesničkim dušama i mnoga velika dela su stvorena inspirisana tom drhtavom i nezaboravnom svetlošću i igrom senki kandila.

Foto: S.T.

 

4. Čirak i sveća

Bez sveće se ne može izvršiti nijedan obred, ni molitva u kući. Čirak i sveća stoje na počasnom mestu u kući i pale se uvek pred molitvu. Domaćin pali sveću na sledeći način: Najpre se prekrsti, pomene Boga i svoju krsnu slavu, celiva sveću i pali je po mogućstvu šibicom. Sveća za slavu se gasi pomoću vina, a manja sveća duvanjem, ili se vlažnim palcem i kažiprstom stisne plamen i fitilj koji gori. Plamen sveće ima istu simboliku kao i kandilo.

5. Slovo (anafornik, prosfornim)

To je drveni pečat koji se utiskuje u slavski kolač. Slovo se, isto kao ikona, nosi u crkvu na osveštavanje. Na pečatu su urezana slova: IS HS NI KA što znači Isus Hristos pobeđuje.

6. Bosiljak

Aromatična biljka, prijatnog mirisa, koja se gaji u baštama i cvećnjacima,obavezna je u pravoslavnom domu. Bosiljak se nabere, složi u buket, uveže se u struku i osuši. Takav se čuva preko cele godine i iznosi se kada sveštenik sveti vodicu da njime kropi ukućane. Bosiljak i njegov prijatni miris simbolizuju blagodat Duha Svetoga.

Foto: freepik

 

7. Kadionica, žar, tamjan

Kadionica u domu je obično ručna, napravljena od zemlje ili metala, i ima raznih oblika koji su u skladu sa hrišćanskim duhom. U kadionicu se stavlja žar od drveta (od uglja ima neprijatan miris) i na žar se stavlja tamjan, koji širi prijatan i blagouhan miris. Pošto u gradovima često nema žara, potrebno je nabaviti specijalni briket u kolutićima koji zamenjuje žar i vrlo je praktičan.

Kadionica i žar u njoj simbolizuju našu žarku ljubav prema veri i toplotu naše hrišćanske duše. Miris tamjana simbolizuje blagodat Svetoga Duha.

Kadionica se upotrebljava prilikom svake molitve. Domaćin kadi, držeći u desnoj ruci kadionicu i njome čini znak krsta. Kadi se prvo stariji pa mlađi. Kadionica se takođe drži na svečanom mestu u kući.

8. Sveto pismo - Biblija

Ne može se u hrišćanskom svetu zamisliti dom bez Svetog pisma. Na hrišćanskom Zapadu u svakoj hotelskoj sobi, kraj uzglavlja, ima Sveto pismo, koje stoji gostu na raspolaganju da može da pročita jedan odeljak iz ove svete knjige i da se tako duhovno okrepi. Nažalost, kod nas Sveto pismo, nije baš česta knjiga u domovima. Zato treba nastojati da svaki dom ima ovu knjigu. Na tome, naravno, treba najviše da rade sveštenici i crkva. Naročito zbog naše dece, omladine i budućnosti ovog naroda.

Ne može se razumeti istorija, filosofija, umetnost, književnost, muzika, jednom rečju sveukupna civilizacija, bez Biblije. Biblija ili Sveto pismo (to su nazivi za istu knjigu), ima ne samo kulturni, već, pre svega, duhovni, molitveni, religiozni i vaspitni karakter. Da bi mlad čovek lakše ušao u čudesni svet Biblije, naša crkva je štampala knjigu Ilustrovana Biblija za mlade, sa kojom se duh Svetog pisma lako razumeva i brzo shvata. Zato je dobro, da ovu knjigu ima svaka srpska kuća, prvenstveno zbog dece i omladine. Inače, Sveto pismo je najsvetija, najvrednija, najstarija i najrasprostranjenija knjiga u istoriji sveta, štampana i danas se štampa u milionskim tiražima širom naše planete.

Foto: printscreen

 

9. Molitvenik

Molitvenik je obično manja džepna knjižica, u kojoj su štampane molitve za razne prilike, potrebe i vreme u životu jednog hrišćanina. Poželjno bi bilo da tu knjižicu ima svaka kuća. Molitvenik stoji pred ikonom. Kada se obavlja kućna molitva, iz molitvenika se čitaju molitve. Čita ih domaćin, a može i neko od mlađih ukućana sa prijatnim i umilnim glasom. Dok se molitve čitaju ostali stoje, pažljivo slušaju i mole se u sebi. Važnije molitve kao što su: Oče naš, Bogorodice Djevo, Presvjataja Trojice, Simbol vere, Carju nebesnij - svaki hrišćanin treba da nauči napamet, i da ih izgovara i izvan svog doma.