NBS saopštila sjajne podatke, bravo! Evo za koliko je opala inflacija od marta 2023. do januara 2024. godine!

Saopšteni su fantastični rezultati koji će imati veliki uticaj na dalji prosperitet naše ekonomije.

Inflacija je od marta 2023. do januara ove godine usporila sa 16,2 odsto na 6,4 odsto, što je skoro za 10 procentnih poena, a usporavanju je, kako se navodi u rubrici Narodne banke Srbije „Korisno je da znate“, doprinelo prethodno zaoštravanje naše i monetarne politike Evropske centralne banke, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, pad inflacionih očekivanja i povratak inflacionih očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred u granice cilja.

Istraživač u Odseku za analizu inflacije NBS Lazar Radivojević je rekao da niža inflacija ne znači da se potrošačke cene, ukupno posmatrano, prethodnih meseci smanjuju, već da rastu manjom brzinom nego u 2022. godini i u prvom tromesečju 2023. godine.

- Kada kažemo ’ukupno posmatrano’, mislimo na promene cena različitih grupa proizvoda i usluga srazmerno učešću koje te kategorije imaju u potrošačkoj korpi, što može da znači da su cene određenih proizvoda i usluga rasle, ali da su istovremeno cene nekih drugih proizvoda i usluga smanjivane - istakao je on.

Foto: Shutterstock

 

Prema njegovim rečima, primera radi, na kraju 2023. godine cene oko 60 proizvoda i usluga, iz korpe od 660 proizvoda i usluga koje ulaze u obračun potrošačkih cena, bile su niže nego na kraju 2022. godine.

- U svakodnevnom životu usporavanje inflacije znači da bi učestalost promena cena trebalo da bude znatno manja nego u periodu visoke inflacije, kada su te promene bile česte, kao i veću mogućnost trgovaca da u saradnji s dobavljačima ponude kupcima bolje i češće akcije, sada kada su troškovni pritisci smanjeni - naveo je, prenosi portal Penzionisani.

Posebno je istakao da je u okviru inflacije najznačajnije usporavanje rasta zabeleženo u kategoriji cena hrane, koja čini najveći deo potrošačke korpe za najveći broj ljudi, pa je tako rast cena hrane sa oko 25 odsto, koliko je iznosio u martu 2023, snižen na 7,2 odsto u januaru 2024.

Pritom su cene povrća od jula do decembra prošle godine smanjene za oko 16 odsto, dok su cene prerađene hrane, koje uključuju osnovne životne namirnice, u istom periodu u proseku mesečno rasle oko 0,2 odsto, što prema njegovim rečima potvrđuje smirivanje inflatornih pritisaka kod ovih, za sve građane važnih proizvoda.

Foto: Shutterstock

Radivojević je podsetio i na to da se opšta korist od niže inflacije najizrazitije vidi u uvećanom raspoloživom dohotku za potrošnju i rastu životnog standarda naših građana usled većeg realnog rasta zarada. U prilog tome govori činjenica da prosečna zarada od polovine prošle godine raste brže od inflacije, što povećava realni dohodak stanovništva i omogućava kupovinu veće količine proizvoda i usluga.

- To potvrđuje i podatak o količinskom prometu u trgovini na malo, koji od oktobra beleži međugodišnji rast - istakao je on.

Što se privrede tiče, niska i stabilna inflacija doprinosi većoj izvesnosti poslovanja i investiranja i lakšem planiranju, što bi trebalo da doprinese novim investicijama, rastu zaposlenosti i većim prihodima. Takođe, niža inflacija omogućava da finansijski i kreditni uslovi postanu povoljniji, što bi trebalo dodatno da utiče na raspoloživ dohodak za potrošnju i investicije.

Foto: Informer

Radivojević je naveo i psihiloške koristi od niže inflacije, s obzirom na iskustva iz prošlosti, kao i to što niža tekuća inflacija utiče na očekivanja u pogledu buduće inflacije. Što se tiče očekivanja od narednog perioda, istakao je da NBS očekuje dalje usporavanje inflacije i procenjuje da će se ona polovinom ove godine vratiti u granice cilja, a da će se do kraja godine približiti centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto i da će se oko tog nivoa kretati i tokom naredne godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.