Raste cena omiljenog južnog voća u Srbiji: Evo šta su razlozi poskupljenja!

Banane će u Srbiji poskupeti za najmanje 20 odsto, a glavni razlog za to je poskupljenje transporta izazvanog kruženžeejm brodova u Persijskom zalivu zbog ratnih sukoba između Izraela i Hamasa.

U Velikoj Britaniji prošle nedelje došlo je do nestašice banana u nekoliko supermarketa, ali su trgovci za to okrivili nepovoljne vremenske uslove na okeanima.

Da postoje poremećaji pri uvozu ovog južnog voća i na tržište Srbije za Kurir je potvrdio Veroslav Đurović, komercijalista u firmi "Roga trade" koja se bavi uvozom u Srbiju.

- Od pre 15 dana zbog rata u Persijskom zalivu brodovi koji prevoze tovare banana moraju da kruže, pa osim što kasni isporuka, poskupljuje i cena transporta. Najviše banana u Srbiju uvozimo iz Ekvadora, Kostarike i Kolumbije, a u tim zemljama raste i cena proizvodnje kako zbog bolesti tako i zbog drugih sve skupljih imputa proizvodnje. Zbog toga će cena banana biti veća oko 20 odsto i tako će, zbog velike potražnje tokom vaskršnjeg posta, ostati do polovine maja - objašnjava Đurović.

Srbija

Koliko košta slanina i ostali mesni proizvodi na Slaninijadi u Kačarevu! Do nedelje, biće gužve! Pazite da vas "ne oderu" za parking

"Adidas" slanina, "hamburger", pa kulen i pečenica, suva rebra, kosti...Celo Kačarevo, trenutno najmasnije selo na svetu zbog 37. Slaninijade, festivala slanine i mesnih prerađevina miriše na pikantu mešavinu dim, mesa i začina već drugi dan....Do nedelje tamo možete da nađete najkvalitetnije a mi smo bili i proverili...

16.02.2024

17:11

Od supe do slatkiša

Ovde je ručak tri puta jeftiniji od kutije cigara! Gde to ima?

Bucmasti Lala i Sosa su ne samo junaci brojnih viceva, već i simbol da Vojvođani vole dobro da pojedu, uz ono, da kad se dobro jede, sve je lako. Dobar obrok, kao u Balaševićevoj pesmi, podrazumeva supu, salatu, glavno jelo s mesom i slatkiš posle ručka.

01.02.2024

14:20

Foto: freepik

Kako cenu banana trenutno dižu problemi sa transportom zbog krize u Persijskom zalivu, stručnjaci koji su se okupili na Svetskom forumu u Rimu ukazuju na sve veće probleme koje u proizvodnji ovog voća stvaraju klimatske promene i tropske bolesti koje se sve brže šire.

- Mislim da su klimatske promene zaista velika pretnja industriji banana - rekao je Paskal Liu, jedan od najcenjenijih stručnjaka na polju agro-ekonomije, stručnjak Svetskog foruma za proizvodnju banana pri Ujedinjenim nacijama.

Stručnjake najviše zabrinjava nova verzija Panamske bolesti, gljivične infekcije poznate kao Fusarium Wilt TR4, koja se iz Australije i Azije premestila u Afriku, a odnedavno i na područje Južne Amerike. Jednom kad se plantaža zarazi ovom gljivicom izuzetno je teško sanirati problem, jer vrlo brzo uništava sva stabla.

Uzgajivači se suočavaju i s ostalim pritiscima zbog sve većih troškova đubrenja, energije i transporta, ali i s problemima pronalaska dovoljnog broja radnika. Zbog svega navedenog, cene banana će u svetu porasti i neće se smanjivati u narednim godinama.

Foto: Printscreen/Twitter

Da, ipak, građani ne treba da brinu i da će bar u narednih 50 godina biti dovoljno banana u Srbiji smatra agro-ekonomista Milan Prostran.

- Pripadam generaciji koja nije ni znala šta su banane pa smo preživeli. Ne verujem previše u tu priču, ali klima se toliko menja, pa će možda i proizvođači na severu koji su proizvodili kontinentalno voće moći da proizvode mediteransko. Da ne ulazim u prognoze futurista koji razmišljaju o 22. veku, što se tiče banana mi nismo do te mere navikli na njih da će nam i nestašica praviti neki problem. Imamo mi jabuke, kruške i drugo voće koje se zamrzava jagode, višnje, kupine, maline. Možda će zemlje kojima su banane od strateškog značaja imati ekonomske probleme, a da li ćemo mi to plaćati ostaje da se vidi - ističe Prostran

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.